Srpska dijaspora | Vesti iz dijaspore i o dijaspori

Marko Lopušina je rođen 1951. godine u Raški. Završio osnovnu školu, Gimanziju u Brusu i Fakultet političkih nauka u Beogradu. Savetnik u Matici iseljenika Srbije, saradnik Večernjih novosti, Ilustrovane politike, Srpskog instituta u Vašingtonu, dopisnik magazina Ogledalo iz Čikaga, Srpskog glasa iz Melburna i Štajerskih novica iz Maribora. Autor je pedesetak knjiga o iseljenicima, obaveštajnim službama, tajnoj diplomatiji i delinkvenciji. Posebno je istraživao srpsku dijasporu, emigraciju, iseljeništvo i napisao dela Srbi u Rusiji, Srbi u Americi, Srbi u Istočnoj Evropi, prvu Encikolpediju srpske dijaspore i još šest knjiga o srpskom narodu u rasejanju kao neraskidivom delu srpskog nacionalnog bića. Nagrade i...

Ministarstvo dijaspore u 2005. Ravnodušna otadžbina - Zadatak Ministarstva dijaspore je težak : nalazimo se rascepu između nepoverljive dijaspore i ravnodušne otadžbine. U tome je i prošla i 2005. jer smo uradili onoliko koliko smo mogli, ali to nije dovoljno u odnosu na potrebe ljudi u rasejanju - izjavio je na konferenciji za novinare Vojislav Vukčević, ministar za dijasporu. Vukčević naglašava da Ministarstvo dijaspore nije nadležno za predlaganje mnogih zakona koji se tiču dijaspore, ali da su se tokom 2005. trudili da budu inicijatori mnogih pravnih akata. - Tako je na našu inicijativu donet Zakon o državljanstvu, koji predviđa da svako ko...

Предраг В. Остојић, Бедем на Дрини (Од Дрине до Мојковца), Београд 2025. Рецензија: Први светски рат заузима изузетно важно место у колективном памћењу Срба. То „време смрти“ и јунаштва, време ослобођења и уједињења представља једну од најважнијих колективних успомена и има огромну улогу у уобличавању модерног српског националног идентитета. Услед обележавања стогодишњице, током претходних десетак година дошло је до видне обнове интересовања за овај изузетно значајан период српске историје. Како домаћи, тако и страни историчари бавили су се различитим темама у вези са местом и улогом Срба у Великом рату. Резултат таквог ангажмана представља објављивање низа текстова, чланака, студија, монографија, синтеза,...

Poštovani Srbi Srbije i Crne Gore i Republike Srpske, Zadnjih desetak godina, više nego ranije, sve više i više mladih “pobegoše” u svet. Sigurno ne zbog lepog života u matici. Sta radi matica da ih zadrži? Ništa. Milijarde eura stižu u maticu godišnje a moglo bi duplo više. Zašto ne? Zato što to matica neće. Otkako postoji Srpska Dijaspora u Evropi nije bilo pravog ujedinjenja. Zašto? Zato što to matica neće. Zato Srbi iz cele Evrope probudite se da ne bude kasno. Mi trebamo našim zemljama. Mladi ne smeju zaboraviti odakle potiču. Stariji se trebaju vratiti u maticu da bi im se i...

Među gotovo 45.000 dosadašnjih polaznika programa Istraživačke stanice Petnica, jedinstvene naučnoistraživačke ustanove u Evropi, tek sada jedan od njih - Lazar Krstić ima priliku da zauzme važno mesto u državnom vrhu. Potencijalni ministar finansija još pre sedam godina se, dok je studirao na Jejlu, nudio da volontira u Vladi, ali ga iz Beograda tada nisu udostojili ni odgovora. Mnogi od petničara u međuvremenu su izgradili ili grade uspešne karijere u inostranstvu od arheologije i antropologije, preko medicine do astrofizike, ali država i dalje nema plan kako da ove ljude, ali i najbolje studente završnih godina domaćih fakulteta, angažuje na poslovima od kojih bi Srbiji imala koristi. Radivoje Mitrović, državni sekretar...