Бечке поете организовале прво такмичење у лепом писању ћирилице
Чланови удружења Бечке поете својим књижевним вечерима, дружењима и различитим манифестацијама већ годинама негују и чувају српски језик, писмо и књижевни говор. Овог пута отишли су корак даље, па су у свом клубу одржали прво такмичење у лепом писању ћирилице.
Језик, а са њим и писмо не служе само за споразумевање, већ су далеко више од тога. Они су обележје једног народа, оно по чему се његови припадници препознају, израз су националне културе и идентитета.
Национална култура
Српска ћирилица је аутентично писмо које пада у запећак како под налетом дигиталног доба, тако и код наших људи у туђини, који природно, немају често прилику ни да га користе. У жељи да ћирилици додатно да на значају који заслужује, председница Бечких поета Мирел Томаш предложила је – прво такмичење у лепом писању ћирилице.
– Поред свих активности које смо организовали ове године, предложила сам прво такмичење у лепом писању ћирилице, јер то нико до сада није направио, бар не изван граница наше отаџбине – каже Томашева.
Данас се, примећује, ретко очекује да неко пише, па су рукописи поред телефона – заиста реткост.
– Овим нашим такмичењем смо показали да песници и уметници ипак негују своје знање и не дозвољавају себи да их прати епитет да “не знају да пишу” – додала је она.
Сећање на Вука
Подсећа да Срби имају ту привилегију – да су народ који има два писма, захваљујући Вуку Караџићу и његовој реформи српске писмености. Зато је на признањима и захвалницама уграђен мотив великог реформатора српског језика и једне од најзнаменитијих личности у Срба. Књига јединог нашег нобеловца Иве Андрића “Знакови поред пута” била је тема такмичења. Сваки рад је био скениран, тако да су сви могли да виде рукопис такмичара.
Андрићеви мотиви
Прво место са највише бодова освојила је Драгица Митић, песникиња која већ има своје три збирке песама. Друго место припало је младом песнику Александру Даниловићу, за његов као студентски рукопис, а треће Владану Марковићу и његовом уметничком рукопису. Остали учесници су добили захвалнице, такође са мотивима нашег нобеловца.
Књига као путоказ
Захвалнице су добили Марјан Денков, Милена Добрић, Катарина Марковић, Викторија Велкова, Сања Немет, Јадранка Станојевић, Стана Ракић Докић, Драгица Недељковић, Бранислав Флорановић, Зорица Митић.
– Сви су са овог такмичења однели понешто, као награду, али и понеку мисао из књиге ‘Знакови поред пута’, да свима послуже као ‘путоказ’ у животу, да никада не заборавимо наша два писма као основно образовање – поручила је Мирел Томаш.
Игра знања
Мирел је за “Вести” говорила о амбицијама приликом реализације овог пројекта.
– Жеља нам је била да покажемо естетику ћирилице у рукопису, али да то као забавну игру знања поделимо са пријатељима и најближима, па и у клубовима који се баве нашим, српским језиком. Први корак смо направили ми, у нашем клубу песника – закључила је Томашева.
Извор: Дневни лист Вести
