уторак, 01.10.2024, 10:29 -> 15:18
Извор: Оливера З. Дуњић
Маестро и песма о хусарима
Румуни Перу Тодоровића зову Маестро. Он је препевао педесетак српских песама на румунски и извршио огроман утицај на румунску музику. Пева и српске романсе, пева у црквеном хору, има 77 година и тек ове године је добио Уверење о држављанству Републике Србије и прави је пример Европљанина Србина. Ево и приче о песми „Хусар“.
Пера Тодоровић је рођен у Фењу, родном месту Славољуба Сема Вујића (Мисија Аполо), 1947. године. Живи у Темишвару.
Пева у хору Православне српске цркве у Темишвару (диригент проф. Јоца Бугарски). Препевао је педесетак српских песама на румунски језик (лиценцирани препеви). Диск „Ноћ је тија“ снимљен је са тамбурашким оркестрима у РТВ Војводина, сведочи о оригиналним интерпретацијама музике са равничарских простора на којима је живео или живи српски народ.
Мисија хусар
Хусар је српска песма Срба осталих ван граница Србије који кроз столећа остају верни свом огњишту и свом национу. Хусар оживљава мотив багрема у српском певаном тексту и прави отклон од банализације, хусарски багрем је бедем-дрво, које постаје чуваркућа, печат својине, стожер и оријентир.
Спрам антологијског јаничара, којим негујемо архетип човека коме је узет идентитет и који је и духовно, и емотивно и професионално у служби туђина не својим избором, српски народ има и хусара. Док су јаничари били војници не својом вољом, хусари су то били избором. Хусар је српска реч (14. век) ушла у европске и све светске језике и означава коњаника, слободног професионалца.
Песма Хусар пева о хусару из Баната који одлази (у Русију, конкретан догађај је сеоба Срба из Баната, Поморишја, Срема и Славоније у време Марије Терезије у данашњи Донбас и, делом, Придњестровље, што се не мора помињати), али не напушта дом необезбеђен (верује се да је велики грех упасти у кућу крај које расте багрем) и, напокон, враћа му се (историјски, стварни Трифун се вратио; књижевно је обрађен од стране Црњанског, који је користио релевантне историјске изворе).
„У току припрема спознала сам нешто задивљујуће: Срби у Румунији пишу ћирилицом, а латиницу користе румунску. Када је требало да се напише латиницом нека реч, Маестро би је написао користивши румунско ш. У договору са Маестром, одлучили смо да је дистрибуција песме слободна управо због поруке, неопходне српском народу у овом тренутку: ми нисмо јаничари. Ако одлазимо, одлазимо као хусари и вратићемо се ако и када наша отаџбина то од нас тражи. Одани смо Србији, као идеји и као матици без обзира на то у којој је држави сада наше, а српско село…као што чине Срби из Темишвара, на пример, који су одани и успешни држављани Румуније и одани, верни и поносни синови и кћери Србије и српства.
Од Доситеја па до Сема Вујића, списак Банаћана рођених ван данашњих граница Србије обухвата личности довољно за том енциклопедије (култура, наука, уметност, спорт (сетимо се Белодедића), па и такмичење у лепоти…). Песма Хусар говори о позитивним особинама српског народа и није губитничка. Хусар је присиљен да оде, али одлази са вером да ће се вратити. А онај ко остаје, без обзира на то како се зове држава чије законе поштује, остаје Србин: он није роб, није јаничар, није послушник, он је ХУСАР, духовни хусар, и свој је на своме. Битан је тај Србин темишварски, који није престао бити Србином иако је једног дана остао ван граница Србије, и битан је хусар, који је позитиван пример, смерница и подсећање да нисмо губитници“, каже за РТС текстописац песме „Хусари“ Оливера З. Дуњић.
