Идеја о накнади за атмосферске воде, није нова, више пута је разматрана од 2017. до данас, па се може закључити да „на Западу нема ништа ново“.
Замисао градске власти Торонта, да уведе нову таксу за власнике кућа, изазвала је незадовољство и огорчење бројних грађана. Чуле су се оштре критике широм Канаде, али и Аустралије и Америке, а градске власти су оптужене да желе да опорезују кишу, а предлог је назван „потпуно лудим“. Значајан отпор, појавио се и на друштвеним мрежама, као и на насловним странама медија широм планете. Аустралијски Sky News је написао: „Не идите у Торонто: канадски град разматра увођење пореза на кишу“.
Предложена „такса “највише би погодила власнике кућа, али званичници кажу да им је циљ да подстакну људе да одржавају траву и биљке на свом поседу, да их едукују, а не да своја дворишта масовно „заливају“ бетоном. Висина таксе ће зависити од површине тврдог покривача на приватној имовини, укључујући и кровове, асфалтиране прилазне путеве и паркинг.
Према верзији званичника, у урбаним подручјима, постоји много „тврдих“ површина, а мало оних под зеленилом. Превелика количина кишне воде, преоптерећује градски канализациони систем, што може довести до поплава у подрумима, и утицати на квалитет вода у рекама и потоцима широм Онтарија. Из Прес службе града су навели да се кишница и топљени снег сливају не само у канализацију, већ и у цеви повезане са системом водоснабдевања.
Грађани страхују да ће нови порез довести до (неправедног) повећања њихових трошкова, а на друштвеним мрежама пишу да ће следећи бити „порез на сунчеву светлост“.
Разговарали смо са грађевинским инжењером, специјалистом за хидротехнику који је желео да остане анониман, како каже, тако је најбоље, после свих дешавања у Канади са камионџијама којима су чак приватни рачуни у банкама блокирани током пандемије.
Он наглашава да се у Канади, последњих тридесетак година, води рачуна о подземним водама и што мањем отицању кише и отопљеног снега у кишне канализационе системе. Како су градске површине, углавном покривене високим стамбеним зградама, шопинг моловима, асфалтом и бетоном, атмосферске падавине не пониру природним путем у подземље, преко зелених површина, него завршавају у систему кишне канализације, који се тако преоптерећује. Уједно, тим процесом знатно се обара и ремети ниво подземних вода.
Да би кишни систем прихватио веће падавине, цеви које се уграђују морале би да буду огромних димензија, а самим тим и знатно скупље.
„Зато се, по усвојеним пројектним законима, обавезно граде вештачка језера, подземни резервоари и други објекти, који значајно умањују нагли прилив у систем. Доток воде се тако развлачи на неколико следећих дана. Ова мера коју држава сада намеће, у ствари је једна од додатних мера, са којом ће се пре свега остварити уштеде у градњи – градским властима које неће улагати у веће и скупље цеви; али ће се остварити и добит од опорезивања грађана – тј. више пара у градској каси. Из разних разлога, а најчешће лењости, грађани бетонирају или асфалтирају велики део своје окућнице, не би ли имали што мање посла око одржавања зелених површина.
„Било би много боље да држава донесе Закон којим се лимитира површина под бетоном или асфалтом, на приватном плацу, него што је брзоплето потегла за непопуларном мером, наплате новог пореза и тако изазвала незадовољство великог броја људи“, каже наш саговорник из Торонта.
У Канади, закон регулише понашање на јавним местима – примера ради, уколико храните птице у парковима платићете казну до 5.000 долара, а за бацање смећа прописана је казна од 2.000 долара; уколико баците ђубре из вашег аутомобиле – казна је 500 долара, а уколико пецате рибу тамо где је забрањено – казна је 3.000 $. Нејасно је зашто власти нису предложиле доношење новог Закона који би тачно регулисао колико зелене површине (у процентима), око својих кућа власници морају да имају.
Ако је за утеху, нови „порез на кишу“ у Торонту је пресушио, за мање од недељу дана, пре него што је почела јавна расправа, јер надлежни (наводно) тврде да им је потребно више времена да проуче план и ускладе га са другим иницијативама.
Градске власти су такође рекле да ће проћи доста времена, најмање до 2027, пре него што буду могли да успоставе нови порески систем.
У разговору за Global News, градоначелница Торонта је изјавила да пауза није наступила због оних који су жестоко осудили „порез на кишу“, већ зато што званичници прво морају да помогну власницима приватних кућа да схвате како да побољшају своје некретнине:
„Како да направе своје земљиште порозније, даћемо им информације, тако да знају шта да раде и како да спрече поплаве које се могу десити када дође велика олуја.“
И тако, до нове олује, наступило је затишје…
