Миграција Срба у Швајцарској
Миграција српског живља у Швајцарску почиње већ средином 19. века. После Првог светског рата у Швајцарску долазе српски трговци и, пре свих, студенти. Многи од тих студената су касније у Србији преузели значајне позиције у друштву или су постали најзначајније личности у српској науци. Међу овим швајцарским ђацима су физичарка и прва супруга Алберта Ајнштајна Милева Марић, која има великих заслуга у многим Ајнштајновим радовима; затим, Драга Љоцић, прва српска докторка наука, која је 1870. докторила у Цириху; или један од најзначанијих српских теолога и духовника у 20. веку, свети Владика Николај (Велимировић), који је одбранио два доктората, један у Берну из области теологије и други у Женеви из области филозофије. Свакако овде треба убројити и Николу Пашића, дугогодишњег српског, а касније и југословенског председника владе. Има још много знаменитих личности у српској историји који су били швајцарски ђаци. Овај први талас миграната можемо означити као привилеговане странце, јер су у швајцарском друштву уживали привилеговани статус и били веома цењени.
Други мигрантски талас Срба у Швајцарску догодио се између 1960. и 1990. године. Типични представници тог таласа су сезонски радници, политички емигранти и интелектуалци. Основни циљ сезонске миграције у Швајцарску био је материјалне природе. Ти људи су долазили овде са једним циљем – одрадити сезону и зарађени новац однети назад у Србију. Током седамдесетих и осамдесетих година мали број српских радника је живео овде са својим породицама. Због компликоване процедуре добијања сталних боравишних виза, супруге сезонских радника су углавном остајале у Србији где су се бринуле о деци и(ли) о свекру и свекрви. Сезонски радник је углавном кући слао новац, а породицу је виђао између сезона, углавном у току три зимска месеца. Данас веома велики број сезонских радника живи са својим породицама овде у Швајцарској и имају трајне боравишне и радне визе, а многи од њих и двојна држављанства. Унуци некадашњих сезонаца се данас рађају овде у Швајцарској.
Политички емигранти, као и већина интелектуалаца (доктора, стоматолога, инжењера) углавном су се трајно настанили у Швајцарској.
Са распадом Југославије и грађаским ратом у том нашем подручју у Швајцарској се појављују и нови типови миграната. Овде се ради углавном о људима који су напустили своје домове због рата и спас потражили у Швајцарској, као и о људима који после завршених студија нису могли да пронађу посао у Србији, па су одлучили да своје каријере граде у Швајцарској.
Данас у Швајцарској живе Срби са свих простора бивше Југославије, а највише их је из Србије и Републике Српске. Тачан број Срба у Швајцарској нажалост није тачно утврђен. Претпоставља се да у Швајцарској данас живи и ради између 150.000 и 200.000 Срба.
