Испред Амбасаде РС, присутне је поздравио покровитељ манифестације Њ.Е Марко Благојевић, амбасадор, пожелевши званицама и гостима из Срњмских Карловаца, срдачну добродошлицу, подвлачећи да су дошли „у своју кућу, на територију Републике Србије.“
Амбасадор је честитао петогодишњи јубилеј АСКД „Вилхрелмина Мина Караџић“, а проф. Светлана Матић му је уручила Захвалницу за подршку у раду Друштва, чији је оснивач и прва председница.
У програму је учестовала и Бранкица Јанковић, мастер правница, повереница за заштиту равноправности Републике Србије. У свом надахнутом говору, нагласила је да је Бранко Радичевић, уз Ђуру Даничића и Јована Јовановића Змаја, био један од најплоднијих песника епохе романтизма.
Стане Рибич, председник Удружења Срба у Словачкој, који се заједно са супругом Аницом, одазвао позиву организатора, осврћући се на бројне пројекте, који су реализовани у Словачкој, између осталог, да су Срби добили статус националне мањине 2010. године, говорио је и о обнови Српског војног гобља. Рибич је напоменуо да је монтирано 29 сталака и 55 мермерних спомен- плоча са исписаним именима српских мученика у Великом Међеру, који су положили своје животе за слободу у Великом рату. Циљ је, како је рекао, да спасе гробови српских војника и цивила од пропасти и одржи сећање на српски народ, који је страдао у Словачкој. Треба напоменути да на тлу Словачке, постоји осам споменика српских страдања, у местима: Комарно, Трнава, Жилина, Илава, Банска Бистрица, Тренчин, Шаморин и Велики Међер.
Испред Општине Сремски Карловци, писмо и честитке у обележавању петогодишњег јубилеја, уз подршку у раду Амбасади РС и друштву „Мина Караџић“, прочитала је шеф кабинета градоначелника Дражена Ђурђића, Мирјана Јовановић, која је заједно са Надом Остојић, начелницом Одељења за друштвене делатности, културу и просвету, боравила у Бечу. Гости су донели неколико боца карловачког вина из винарије Дражена Ђурђића, куглофе, које је припремила Пламенка Вулетић, књиге и рекламни материјал о граду, у коме је Бранко проводио своје момачке и ђачке дане и уручили амбасадору Благојевићу и Светлани Матић, прикладне поклоне.
Проф. Светлана Матић, говорећи о значајном јубилеју, истакла је да је прослава 200 година од рођења Бранка Радичевића, уприличена баш на Европски дан језика, који су Европска унија и Савет безбедности установили 2001. године, са циљем да се стави акценат на мултикуртуларност и вишејезичност. Нагласила је да је Бранко стварао на српском народном језику и своје прво дело „Песме“, објавио 1847. године у Бечу. Између осталог, Матићева је скренула пажњу и истакла да је Бранко Радичевић, најомиљениј карловачки ђак, који је с толико љубави опевао Сремске Карловце и ђачко доба у њима, а пропевао је најснажније управо у Бечу, у сарадњи са Вуком, Ђуром, Његошем, Корнелијем Станковићем и свакако, у нарочитој корелацији са Вилхелмином Мином Караџић, којој је у Споменару написао и посветио песму „Певам дању, певам ноћу.“
Матић је обавестила присутне о многобројним културним активностима, које је друштво у протеклих пет година реализовало, а оне су имале за циљ, приближавање наше културе Аустријанцима и упознавање са богатом националном баштином. Очување српског културног, духовног и националног идентитета, исконски је циљ друштва, што је било могуће потврдити и на овој свечаној академији. Тим поводом до краја године, биће приређен и штампан Летопис друштва, као сведочење за протекли рад, у коме ће се наћи иницијативе, организоване културне манифестације и обележавање значајних годишњица из наше богате прошлости и културне баштине.
Др Јелена Ратков Квочка, говорила је о Бранковом школовању у Сремским Карловцима, што га је, како је нагласила, толико инспирисало да напише „Ђачки растанак“, у којем је, боравећи у Бечу, опевао Карловце и своје ђаковање и пожелео да му ту буде вечно пребивалиште. Сахрањен је у Бечу, а након премештања његових посмртних остатака, почива на Стражилову.
У уметничком програму, позоришта „Козачински“, које годинама успешно води проф. Ратков, говорило се о Бранку у Бечу, његовим студентским и револуционарним данима, а био је састављен од занимљивости из његове биографије, стваралаштва и уметничких утицаја. Програм је био испреплетен Бранковим песмама, које су певали и говорили глумци: Барбара Станковић, Јована Бањанин и Данило Јовановић.
Овај изузетан догађај, увеличали су глумци, изводећи Бранкове песме: Девојка на студенцу, Молитва, Песма Мини Караџић у споменицу, Ао брате, Укор, Никад није вито твоје тело…Ој јесење дуге ноћи.
Након официјалног дела програма, настављено је дружење уз коктел, заједничко фотографисање и доделу захвалница, заслужним члановима искреним пријатељима АСКД Вилхелмина Мина Караџић. Угледни гости, увеличали су овај значајан јубилеј, међу којима су, између осталих, били присутни: Милица Топаловић, конзул РС у Бечу, Драгана Шпикић, Њ.Е. Славиша Бенцун, амбасадор Босне и Херцеговине у Аустрији, генерал Бојан Зрнић, испред мисије ОЕБС, пуковник Жељко Босанац, Илија и Мирјам Вранеш, Едит Немец, проф. Марија и Мр Бранислав Ђукарић, Лука Марковић, Др Стојанка Матић, Борис Бекер, Дејан и Гордана Николајевић, Војкан Стефановић, Славица Клајн, проф. Јовица Ђорђевић и друге личности из културног и јавног живота.
Другог дана боравка у Бечу, делегација из Сремских Карловаца, након свечаног ручка са представницама дипломатског кора, била је гост Заједнице српских клубова, где их је поздравила председница Радмила Максимовић. У пријатном и конструктивном разговору, гости су уручили донацију од 500 вредних књига библиотеци „Мина Караџић“, на чему се искрено захвалила проф. Светлана Матић, оснивач библиотеке, уз присуство Душана Борисављевића, који је цео догађај забележио својом камером.
Гости су боравећи у Бечу, обишли зграду на којој је постављена спомен-плоча, посвећена Мини Караџић и фотографисали се испред бисте Вука Караџића, која се налази у тећем бечком кварту, у улици Rasumowskygasse 22. Дводневну посету Бечу, завршили су присуством на вечерњој литургији, у Храму Светог Саве.
Договорени су кораци о даљој сарадњи, која ће се у наредном периоду, наставити у Сремским Карловцима, отварањем изложбе, посвећене Милици Стојадиновић Српкињи, чија је ауторка проф. Светлана Матић, а дизајнер Душан Борисављевић
