Публици се први обратио председник Удружења Тициано Андриоло и истакао да је Ђани био велики песник, а пре свега, велики човек, јер је његово хумано срце куцало за све народе света, био је свима пријатељ, живео је свој живот без предрасуда. На репертоару је било поезије и песме, пошто је и Ђани био песник, а неке од његових песама су биле преведене на српски, једини страни језик на који је Ђани желео да се преведу, из захвалности према Србима.
Бенд је извео две песме на српском – Све је то од лошег вина и Ти само буди довољно далеко, а са италијанским музичким триом 3 Donne који чине Дебора де Тофоли, Антонела Маркон и Мариа Тереза Бако, извео је од Скорпионса Wind of change и од Металике Nothing else metters, што је публику дигло на ноге, сви присутни су певали заједно са бендом и певачицама. У програму су учествовали и Марио Паван, песник, као и Ђанкарло, Роза, Серђо и Марћело са поезијом и музичким нумерама.
„Желели смо да се овим путем одужимо и захвалимо Ђанију што је био пријатељ српског народа и што је о њему увек лепо говорио, што је посећивао наше културне догађаје; треба неговати културу сећања према онима који су то заслужили. Захвални смо му што је дошао да чита своје песме на концерту који смо за Ивана организовали у јануару 2023. И том приликом је показао својим гестом колико поштује нашу заједницу у Вићенци, а такве људе треба поштовати, заслужују нашу пажњу и захвалност. То су мостови које треба да градимо, да на тај начин покажемо наше квалитете и наше вредности, као народ у дијаспори који се интегрисао, а не запоставља и на сваки начин чува своје корене“, истакао је Дејан Митић, вокал и гитариста бенда Видовдан.
Дебора де Тофоли је истакла да је Ђани био велики пријатељ и да је овај догађај минимум којим су могли да му се одуже.
„Не постоје гестови којима се пријатељима може одужити, али треба пронаћи бар један знак пажње и издвојити један дан у години када се треба сетити те драге особе. А за нас је то био петак 24. мај, дан сећања на пријатеља Ђанија“, истакла је Дебора, једна од чланица певачког триа 3 Donne.
У публици су били и Ђанијев син Марко, као и Ђанијева сестра Мариа Тереза Фаћо. Били су видно узбуђени и сузних очију су се захвалили организатору вечери сећања на пријатеља – бенду Видовдан.
„Вече смо завршили италијанском песмом: ,,Бела, ћао”. Та песма је позната широм света, а ми волимо да је поделимо са публиком, јер она ставља посебан печат на догађај“, истиче Лазар Ристић, најмлађи члан бенда Видовдан.
„Искрено се захваљујем свим групама које су се, у пријатној атмосфери сећале мог брата са искреном и великом љубављу, читајући поезију, уз музичку пратњу и са дирљивом музиком и песмама. Било је прелепо вече, испуњено јаким емоцијама; очигледно је Ђани оставио неизбрисив траг у срцима многих људи“, рекла је Мариа Тереза, Ђанијева сестра.
„Једна од великих особина мог оца Ђанија, била је његова способност да окупи друштво, често кроз културне догађаје. Мој отац је кроз поезију пронашао најбољи начин да речима изрази своју визију света, унутар и изван себе. Песме које нису биле баналне или предвидљиве, често меланхоличне, и које су вас, готово нехотице, навеле да размислите о њиховом значењу. Све ово је ове вечери поново оживљено и створено, захваљујући његовим пријатељима, колегама песницима и писцима и свима који су на неки начин били присутни и који су имали прилике да га упознају. Интензивно и дубоко емотивно вече, осећала се, заиста, наклоност према Ђанију, толико јака да је током целе вечери мој тата био ту међу нама. Велико хвала свима од мене, а посебно српским пријатељима, музичарима из бенда Видовдан, на указаном поштовању према мом оцу“, истакао је Марко, Ђанијев син.
„Ђани је, заиста, био пријатељ нашег народа и овај догађај је најмање што смо могли да урадимо у знак сећања на његов лик и дело. Поезија му је била велика љубав, његово друго име. Сви смо имали утисак да је то вече био са нама. Сећања на добре људе никада не умиру, сећања живе и после живота, као и добри људи“, истакла је Рада Рајић Ристић, члан Удружења „Видовдан“.
