понедељак, 23.09.2024, 10:52 -> 12:40
Гала Чаки: Уметност живи кроз емоцију
У једној години завршила је два мастер студија на Академији уметности у Новом Саду и добила неколико стипендија широм света. Са само 25 година учествовала је на Бијеналу уметности у Пекингу, а са 29 је докторирала. Њена дела видели су љубитељи уметности широм планете, од Јапана, Кине, Индонезије, Кореје и Сингапура, преко Француске, Италије, Енглеске и других европских земаља, до Америке и Канаде. Гала Чаки плени чим је упознате…
„Кина је древна земља, одише културом, васпитани су да поштују културу и ствараоце, знате колико су били важнио за изградњу царства.
Када сам отишла први пут у Пекинг указана ми је таква част као да сам нека принцеза и тада сам схватила да је то један други свет у односу на Европу. Није важно да имате одређени стил који ће вам у Европи донети потражњу на тржишту.
Тамо је важно да имаш таленат, ја сам захвална за ту врсту искустава, посебно у Азији. Знате, ти људи заиста одишу древношћу, духовношћу…тамо је важна породица, емоција, све оно што на Западу измиче, можда и не постоји, колико сам ја имала прилике да видим. Зато су те слике другачије, зато што одишу емоцијом, том врстом енергије…јер шта значи створити добро дело? Енергетски и емотивно вредно или не. Недавно сам била на Ад Базелу, то је највећи сајам у Швајцарској и мене ниједно дело, сем оног из 20. века није дотакло и онда сам схватила да је та емоција са којим је тај стваралац стварао. А то данас нуде ствараоци у Азији, јер њихова градња живота и промишљање на живот, јер њихова лепота је унутар њих, није онострана као на Западу.
Код нас је све постављено да се плашимо оностраног, страх од егзистенције, кроз материјално, а тамо, они попримају вредност лепоте живота на други начин јер је лепота у њима, у неким једноставним стварима, и то ме заиста отворило као личност јер емоција јесте суштина мог бића, а и свачијег, јер смо ми духовна бића пре свега, не материјална.
Запад ми је понудио могућност да живим и у Немачкој, у Минхену и Берлину. Некако сам приметила декаденцију како разума, тако и стваралаштва и човек у таквом свету материјалном није човек ако није обогаћен емоцијом, вером, онда поприма другу врсту портрета и схватила сам да на таквим местима тешко да може да изрони уметност какаву ја желим.
Њујорк је нешто друго…то јесте колевка материјализма, али постоје изузетни људи тамо, најмоћнији и најпаметнији, тако да се ипак негује сликарство и кад сам видела слике у највећим галеријама, то су фантастични примери умова данашњих креатора.
Тако да, можда су на две различите стране, свако нуди своју врсту духовности, али спојити то и бити присутан тамо где се дешава уметност, то јесте задатак једног ствараоца…јер не вреди вам да стварате само у Србији, ако не можете да се упоредите са врхунским и светским ствараоцима“, каже Гала.
