Мандарић се из Лике доселио у Нови Сад као дечак давне 1945. године. Из вољеног града, у коме је био казанџијин син, шегрт и мали фудбалер који је кроз тарабе гледао играче црвено-белих, одселио се у у далеку Америку 1968. године.
Још пре више од пола века у Калифорнији почео је Мандарић да машта о свом повратку кући. Сањао је Нови Сад, сањао је своју кућу и своју омиљену „Војводину“. Сан је почео да личи на јаву у пролеће 2024. године када су се у војвођанској престоници срели Драгољуб Збиљић, председник ФК „Војводина“ и Милан Мандарић, фудбалски чаробњак и човек који сања.
„У разговору са Драгољубом Збиљићем, председником “Војводине” препознао сам визију у којој могу да пронађем себе. Мој циљ је да “Војводина” буде прави европски клуб, она то заслужује!“, каже Мандарић.
Није овај Манадарићев циљ обична патриотска жеља, то је реалан план, јер је господин Милан већ био творац многих фудбалских победа и слављеник у европском фудбалу. На трон победника доводио је белгијиски Стандард, француску Ницу, енглески Портсмут и Лестер, словеначки Копар и Олимпију.
Својим спортским радовима и искуством Мандарић је већ исписао историју светског фудбала. У САД је са српским исељеницима, Хенријем Кисинџером, америчким државним секретаром и Ламартом Хантом, америчким милијардером основао давне 1974. године прву Америчку професионалну лигу.
У њој су европски фудбал или “soccer” играли његови пријатељи Пеле, Џорџ Бест, Бекенбауер, Боби Мур, Мирослав Павловић Павлика, Благоје Пауновић, Јован Радука, Владимир Богићевић и многи други светски играчи. Калифорнијски гувернер Роналд Реган му је лично честитао на фудбалском успеху у САД.
Господин Милан Мандарић није рођени Војвођанин. Он је као већина житеља ове српске аутономне покрајине дете колониста. Новија генерација Мандарића потиче из Лике. Историчари тврде да се фамилија Мандарића доселила у Лику из Далмације почетком 19. века. Ту је у селу Вребац код Госпића 5. септембра 1938. године рођен „светски господар фудбала“ Милан Мандарић. Две године касније 1940. у сеоској кући породице Мандарић рођена је Миланова сестра Смиљана. Она има причу о породици Мандарић из Вребца, јер се сећа бабе и деде:
„У селу је тих предратних година било доста Мандарића. Читаво једно племе. И сви славе Светог Стефана. Ми нисмо знали наше даље претке до деда Ђура Мандарића, који се бавио пољопривредом. Висок и бркат Ђуро је оженио сеоску девојку Станку. Добили су троје деце: сина Душана, сина Марка и ћерку Милицу Мандарић“, приповеда данас Смиљана Мандарић, удата Лончар, београдска пензионерка.
Село Вребац са засеоцима Завође и Павловац се налази на Личком пољу, које је окружено реком Јадовом. У овај део Лике стижу Турци 1527. године. Турски бег Алага Вребо је на узвишици Градини подигао тврђаву. Када је око ње никло село добило је име по том бегу Вребац.
У породици Ђура и Станке Мандарић најстарији син Душан је рођен 1914. године кад је наше село Вребац припадало Аустроугарској. Учио је казанџијски занат у Земуну. Вратио се у село и отворио казанџијску радионицу. Душан се оженио Милицом Павличић, која је рођена 1920. године. Направио је нову кућу на брду Јурића. Син Душан и снаја Милица Мандарић живели су добро. Добили нас двоје деце, сина Милана Мандарића 1938. и мене, ћерку, Смиљану Мандарић“, сведочи госпођа Смиља Лончар.
У Америци, пре Милана Мандарића, били су његов рођак адмирал Стеван Мандарић и његов комшија Никола Тесла из села Смиљана. Милан је успео да се наметне Американцима и бизнисом и спортом.
Америчка професионална фудбалска лига (НАСЛ) била је врхунац америчког сна који је Милан Мандарић остварио у САД. Када је стигао 1968. године у Калифорнију отворио је своју прву фирму, којој је дао завичајно име „Лика“. Тражио је свој пут ка успеху. И нашао га је уз помоћ српских и јеврејских пријатеља, и комјутреског генија из комшилука Стива Џобса, са којима је почео прозиводњу дигиталних плоча и стујних кола.
Радећи, како признаје, на „старински начин“, тако што је од пропалих малих фирми правио велике и успешне компаније и то у тренутку рађања и развоја Силиконске долине. Американци Милана Мандарића као власника једне од таквих фабрика “Лика Цорпоратион” сматрају једним од оснивача Силиконскедолине.
Мандарић је пар година касније постао амерички Бизнисмен године и милијардер. Његова компанија „Санима“ је према тржишној процени вредела 14,5 милијарди долара. Роналд Реган га је опет позвао да му честита. Председник САД је са супругом Ненси примио Милана Мандарића са супругом Горданом на вечери у Белој кући.
О овом свом пословном и животном успеху Милан Мандарић скромно каже: „Нашао сам се у правом тренутку на правом месту!“
Тек када је имао довољно новца да оствари свој фудбалски сан, да има клуб и лигу у којој ће да побеђује, Мандарић уз лекцију Хенрија Кисинџера, никад доказаног голмана, да је „фудбал пре свега бизнис“, креће да са овим спортом осваја свет. Инвестирао је новац у мале клубове и од њих правио шампионе.
„Једни сам на свету био стопроцентни власник три професионална фудбалска клуба“, признаје Мандарић.
Милан Мандарић је и данас пословни човек, који има три компаније у САД са скоро 60.000 запослених. У фудбалском бизнису Мандарић је и даље човек који снове претвара у јаву. За енглеске љубитеље спорта и навијаче „Портсмута“, овај поносни Личанин, како воли за себе да каже, је светац. Градоналечник му је поклонио Кључеве града, народ му је подигао бисту, а навијачи су својим синовима давали име Милан.
Данас у граду Портсмуту и јужној Великој Британији 43 Енглеза носи српско име и изговарају га српски – Милан. И чувени фудбалер Џорџ Бест је свом сину дао име Милан. И Мандарићев унук из Њујорка зове се Милан. И Американци правилно изговарају Мандарићево име Милан. Овим именом су га ослављавали председници Роналд Реган и Жак Ширак, али и краљица Елизабета Друга и принцеза Дајана.
Како сам Мандарић признаје, када би се поново родио ништа не би мењао у свом животу:
„Мој живот је био сав у бојама, као кад уђете у мрачан тунел, па из њега излазите на светло дивног сунчаног дана. И онда остварите сваки свој животни циљ. Доживео сам пуног лепог, а лоше сам брзо заборављао. Америку никада нећу забоовити јер сам остварио у њој свој амерички сан. У Енглеској ми је било најлепше, јер сам у њој остварио врхунске фудбалске успехе“, каже Мандарић.
Сада се врхунски фудбалски успех очекује и у Србији. Доласком Милана Мандарића у Нови Сад нагло су скочила очекивања чланова скупштине и управе клуба, самих фудбалера и навијача „Војводине“. Они од „творца фудбалских шампиона“ очекују чудо. То очекује и држава Србије, јер је Милан Мандарић, већ индиректно поменут у политичком врху земља.
„Остварио сам свој српски сан“, каже искрено Милан мандарић након повратка у Нови Сад.
Европљани за Мандарића и даље говоре да је „творац шампиона“. Тако га ословљавају и сви медији света. Мандарић улази у 86. годину живота, а у њему још гори фудбалски ентузијазам. Поред ФК „Војводине“ заинтересован је за развој Регионалне фудбалске лиге на Балкану, али и Суперлиге Старог континента.
Спортски свет зове Милана Мандарића. Једни из почасти, други ради спасења. Американци га зову да прославе 50. годишњицу оснивања и постојања Америчке професионалне фудбалске лиге. А председници фудбалских клубова „Портсмут“, „Лестер“ и „Шефилд“ га зову да их опет води у победе: Господине Милане врати се!
Милан Мандарић је рођен у личком селу Вребац 1938. године прошлог века. Одрастао је и школовао се у Новом Саду, где је постао фабрикант и трговац. Његов отац Душан и они били су најпознатији новосадски капиталисти у комунистичкој земљи Југославији.
У САД је господин Милан био произвођач компјутерских компоненти и менаджер у фудбалу. Европа га зна као успешног председника и власника фудбалских тимова. У Америци је имао седам успешних компанија, а у Европи је водио седам клубова до титуле првака. Изградио је сопствени систем рада и трасирао пут ка успеху на свој начин – онако како пева Френк Синатра у песми „Мy wаy“.
И док Френк Синатра пева „Мy wаy“, Милан Мандарић у својој књизи казује: „Мој пут до успеха – мој начин како сам остварио своје снове“.
