Мајстор свих заната
Као што је већ речено, готово да нема посла који Његова Светост не зна да уради. У манастирима је научио да шије, крпи, пере, обућу да прави и поправља, земљу да обрађује, воће да калеми, књиге да повезује и окива, грађевине и разне апарате и прикључке да поправља… А по природи је вредан човек. Стално нешто ради.
– И кад дође овде код мене у канцеларију, ако примети да нешто не функционише како би требало, ако види да се врата не затварају добро, да негде прокишњава, да светло прекида…, он сам крене да установи у чему је проблем, па каже: „Ајде ово да поправимо!“… – прича ми управник Патријаршијске штампарије Градимир Станић. – Он се свуда понаша као домаћин, не само овде у Патријаршији, него у сваком манастиру и свакој цркви, свуда где се затекне…
Знали су то добро поготово у овчарско-кабларском манастиру Благовештење, где се замонашио, и где је, и као патријарх, готово сваког лета одлазио на неколико дана да се одмори. Кад дође време повратка у Београд, позове игумана Георгија да „сравне рачун“:
– Оче Георгије, ево проведох са вама ових неколико дана. Све, Богу хвала, би добро. Боравио сам овде, доручковао, ручао, а све то кошта. Је л’ тако?
– Па, јесте, Ваша Светости! прихвати игуман у истом тону разговор, претпостављајући како ће он даље тећи.
– А и ја вама нешто припомогох. Је л’тако, оче Георгије?
– Јесте, Ваша Светости, много сте нам помогли, као да сте овде дошли да радите, а не да се одморите…
– Па да сравнимо рачун: поправио сам ти олук, прозор, славину, браву, лозу ову уредио и подупро, ципеле пенџетиро…
Игуман пажљиво ишчекује крајњу рачуницу.
– Оче Георгије, ево по овоме испаде да ви мени треба да доплатите! – кроз смешак закључи патријарх.
