петак, 04.10.2024, 17:35 -> 19:54
Наша златна гимнастичарка
Наша Саша Згоњанин добила је епитет „златна“, зато што је од 6. до 13. године живота освојила више златних медаља него што може да понесе….
Уз именицу девојчица, која је одређује, добила је епитет златна. А није тешко погодити зашто. Од 6. до 13. године освојила је више златних медаља него што може да понесе. Заправо, ни она не зна њихов тачан број.
Дечји инстинкт није одолео спортском изазову ритмичке гимнатстике и каже да се у њу заљубила на први поглед.
„Кад сам била мала, мама ме је водила на плес, али ја нисам то волела толико, онда ме је водила на сртистичку гимнастику, ни то ми се није свидело, али онда сам заволела ритмичку гимнастику…имала сам друштво, свидели су ми се тренинзи, и тренер, и зато сам остала на томе“, каже мала гимнастичарка.
Саша Згоњанин рођена је у Чикагу 2011, и гле, случајности, баш 22. маја као наш Новак Ђоковић, на летњег Светог Николу. И можда баш тај чудесни датум открива скривени таленат који је Саша добила на дар.
Предиспозиција изузетне природне еластичности уз идеалну висину која се за тај спорт тражи, већ од првих такмичења утицали су на њене сјајне резултате. Одмах почиње да осваја турнире, побеђујући на свим локалним, регионалним и државним такмичењима у Америци, којима се убрзо придружују и међународна првенства. И за њу креће златни период у којима да готово није имала конкуренцију.
Наредних година, кроз целу Америку осваја злато у свим категоријама и постаје национални шампион.
„Она је била једина Српкиња која је почела тиме да се бави и на почетку је, наравно, нико није гледао, јер, једноставно, нисмо њихови. И она је сама са својим успехом натерала све њих да обрате пажњу на њу и ето, сада је број један и мени је пуно срце“, каже Емилија Згоњанин, Сашина мајка.
И овог лета, Саша је уживала у Србији.
„Овде исто имам друштво и могу да идем напоље сваки дан, то ми се исто јако свиђа и имам времена да се играм са мојим другарима напољу“, каже Саша.
Ове године, на квалификацијама за Елит, поново је освојила сва злата и једно сребро, али због година се још није могла сврстати у национални тим за париску Олимпијаду 2024. године.
„Ја сам превише мала за то, сада сам јуниор и за 4 године када будем сениор моћи ћу тада“, каже Саша.
Сва је прилика да се нашој малој шампионки отварају велика врата, али пре него што за коју годину сазнамо остале детаље, требало би да је добро запамтимо, јер, како бисмо је иначе препознали у Лос Анђелесу на Олимпијади 2028. године.
