понедељак, 13.01.2025, 10:53 -> 11:25
Нови роман Петра Пјешивца „Ахава“
Нова књига „Ахава“ Петра Пјешивца, српског писца који већ више од 30 година живи и ради у Мелбурну, представљена је публици и у Аустралији, а и београдској публици у октобру, током Сајма књига.
Петар Пјешевац је српски писац који већ тридесет и шест година живи и ради у Мелбурну. На српској књижевној сцени присутан је од 2003. године. Објавио је седам романа, колекцију есеја и за своју књижевност је награђиван наградом Златна сова.
На овогодишњем сајму књига представио је свој нови роман “Ахаба“, у издању реномиране издавачке куће “Агора“ из Новог Сада. Током сајма, гостовао је у Клубу новосадских књижевника, као и клубу “Његош“ из Мелбурна.
“Ево нас у Мелбурну, након овогодишњег сајма књига у Београду, на којем сам представио свој најновији роман Ахаба. Роман је представљен и мелбуршкој публици 30. новембра 2024. године. Тематика романа је веома занимљива, као и сваком роману било ког жанра, љубав је централна ствар. У мом роману сам покушао са једног књижевног паноптикума да сумирам судбине једног броја људи, који су насељавали Дорћол у периоду између 1936, па до модерних времена. Фасциниран сам сефардским јеврејима који су живели у Београду и та фаснинација је родила овај роман“, каже Пјешивац.
Ахава или један прави љубавни роман је својеврстан књижевни паноптикум дорћолским топонима. Прича која се протеже у временском периоду од предратног Београда, из касних тридесетих година прошлог века до модерног времена.
“Свако ће се наћи у том роману. Неко воли жену, неко воли мушкарца неко воли своје дете, породицу, инстумент, предмет свог рада или свој рад. Ја сам покушао у роману да дочарам једну атмосферу Дорћола и у том роману заправо сам показао моју љубав према том делу града, која је неизмерна. Једном давно, био сам Дорћолац, али изгледа да сам то заувек и остао“, каже писац.
Ахава на хебрејском језику значи љубав, а на санскриту борбу између добра и демона. Роман Ахава истражује комплексност љубави на један посебан начин, користећи занимљиву констелацију жанровских огледа и различитих књижевних поступака, држећи се оне Маркесове, да је писац пре и изнад свега емотивац, па тек онда интелектуалац.
