На самом почетку приказан је документарни филм „Писмо Тесли“ ауторке Раде Комазец, директорке Новинско издавачког предузећа „Панорама Јединство“ које издаје једине новине на српском језику на Косову и Метохији, и који, по речима професора Филипа Болдвина, представља уверљиво сведочанство о Теслином пореклу, судбини српског народа, дешавањима током једног века. Госпођа Комазец је награђена Кристалним трофејом Теслине научне фондације из Филаделфије за рад на проширењу Никола Тесла клубова у региону Балкана и очувању образовних веза са осталим земљама широм света.
Кроз панел дискусије и презентације, учесници конференције из Аустралије, Индије, Европе и Америке су представили своја искуства и пројекте којима се подстиче иновативно размишљање, посебно код младих. Први панел водила је Ешли Редферн, директорка American Paradigm Schools из Филаделфије и извршни директор Теслине научне фондације, а говорило се о увођењу културе науке у образовне системе која укључује технологију, инзињеринг, математику и уметност, као методе за подстицање интересовања младих за бављење науком.
Да се Теслино наслеђе чува и кроз културну дипломатију показали су учесници панела Културна дипломатија кроз уметност и технологију, од којих су присутни чули о вези између Тесле и музике, о дигиталној уметности која је омогућена Теслинима открићима и на крају о Николи Тесли као инспирацији за уметнике.
Између осталих, вајари Стен Вотс и Андреи Следков из Америке, говорили су о Николи Тесли као инспирацији да направе три велике скулптуре чија је централна фигура Никола Тесла и потреби да ова уметничка дела што пре нађу своје проминентно место, са ког ће инспирисати пре свега децу и чувати сећање на ову јединствену личност.
Професорка Кристен Иверсен са Синсинати универзитета говорила је о Теслиним достигнућима које је остварио у америчкој држави Колорадо, где је са Вестигхаусом покренуо прву комерцијалну електрану на принципу наизменичне струје и где је експериментисао са бежичном технологијом.
Гост из далеке Индије, др Saurav Agrawal из Индијског економског савета, говорио је о економији мира и подвукао је паралелу између Махатме Гандија и Николе Тесле и темељима њихових идеја о миру међу људима.
Представници Никола Тесла клубова из Америке и Србије, који раде под патронатом Теслине научне фондације, дискутовали су са књижевницом Мајом Цветковић Сотиров о раду клубова, а овај панел отворила су деца из Српског културног центра у Сан Дијегу у Калифорнији представом „Пут Николе Тесле”. Приказани су и кратки видео филмови који су били једна од активности клубова у претходној години, као део пројекта „Нове генерације као амбасадори културе“ у организацији Пертини иновационог центра из Њујорка и др Александра Игњатовића, аутора пројекта. Кроз своје радове, ученици су приказали богатство својих локалних култура, али и важност очувања природних ресурса и научних достигнућа, с посебним нагласком на значај Николе Тесле.
О значају гусала и епске поезије за Теслу и уопште говорила је Милица Савић, академски сликар из Београда и директор Сектора уметности и технологије Теслине научне фондације.
Сузана Михајловић, психолог, консултант за успех и учинак и аутор бројних књига из Мелбурна у Аустралији и Влада Владић, оснивач хуманитарне организације “Владино семе живота” и аутор и продуцент образовне ТВ емисије „Кување и деца“ из Сан Дијега, уз модерирање Јелене Ивањац, директорке борда Теслине научне фондације, публици у Њујоркеру су представили значај културе исхране и менталног здравља као основе да се максимално развије и искористи потенцијал младих људи.
У уметничком програму конференције су учествовала деца чланови Никола Тесла клуба који ради у оквиру Српског културног центра у Сан Дијегу у Калифорнији, чланови фолклорног ансамбла “Опанчићи” из Њујорка, дечијег хора “Свети Сава” из Кливленда и Софи Иванова, чланица Балетске академије Санкт Петерсбург са Флориде.
Највеће признање Теслине научне фондације под називом “У духу Тесле” (Tesla Spirit Award) додељено је постхумно Мирославу Мајклу Ђорђевићу, оснивачу Фондације Студеница, за вишедеценијску помоћ и стипендирање младих, за обликовање будућности Србије кроз улагање у знање и унапређење науке и уметности. У име фондације награду је примио Веселин Сјеклоћа, а медаљу за своје залагање у фондацији и на промоцији Србије добила је и адвокат Душица Протић из Њујорка.
Велику плакету за допринос у промоцији српске дијаспоре у Америци и подршку бројним пројектима у Сједињеним Америчким Државама добила је Јована Недић, први саветник у Амбасади Републике Србије у Вашингтону, као и Радован Ждрале, аутор великог броја књига и скулптура о Тесли, Реџеп Мемишевић, за опсежно истраживање о Тесли и реконструкцију лика мајке Николе Тесле помоћу вештачке интелигенције, издавачка кућа Прометеј, за велики број књига које од заборава чувају лик и дело Николе Тесле и Радмила Сатарић за целокупни књижевни рад о Николи Тесли.
Посебне награде уручене су Јелени Ивањац, за унапређење рада фондације и напоре на очувању лика и дела Николе Тесле и Теслиног народа, Ради Комазец, за развој Никола Тесла клубова у Србији и региону и ауторски филм „Писмо Тесли из завичаја“ који је премијерно приказан на конференцији и др Александру Игњатовићу за допринос развоју талената и развијању сарадње између америчких школа и Никола Тесла клубова из Америке.
Држава Србија помаже све оне који промовишу Теслин лик и дело
Учесницима конференције о Тесли се обратила и Јована Недић, прва саветница у Амбасади Републике Србије у Вашингтону, која је говорила о везама матице и дијаспоре које амбасада подстиче на многобројне начине.
Гошће из Привредне коморе Србије, директорка Сектора предузетништва Бранислава Симанић и Милица Селаковић, начелница Сектора за мултилатералну сарадњу, представиле су активности које комора организује и реализује на плану очувању Теслиног наслеђа у Србији, а госпођа Симанић и председник Теслине научне фондације Никола Лончар су у Њујорку потписали Меморандум о сарадњи којим је исказана намера о заједничкој организацији активности у славу и част Теслиног лика и дела, првенствено имајући у виду примену проналазака нашег великог научника у српској привреди.
Присутнима се обратио и генерални конзул Републике Србије у Њујорку др Владимир Божовић који је истакао трајну релевантност Теслиног наслеђа, не само у контексту његових изузетних научних достигнућа, већ посебно у домену етике, дубоко укорењене у његовом васпитању и вредностима – части, интегритета, храбрости и пожртвованости – које су му усадиле уверење да је наука средство за служење општем добру.
