Срби у расејању поседују капитал и памет, који могу да се користе за развој отаџбине и за побољашње угледа Србије и српског народа у свету.
Премијер Вучевић је мото сабора “Јединство и снага – Србија” преточио у метафору, у којој је истакао:
“Када погледамо те три речи, видећемо да оне представљају апсолутно животну суштинску једначину. Та једначина нас из јединства води у снагу. Не да би се јуначили, већ снагу да бисмо опстали као народ. Нестајали су и већи народи, а нису нам бројеви неки оптимистички. Снага нам је потребна да бисмо преживели као народ.“
Организатор манифестације је Кабинет министра Србије без портфеља задуженог за координацију активности и мера у области односа са дијаспором Ђорђа Милићевића направио је богат програм у коме је Србија представила своја достигнућа, рад на реализацији Светске изложбе Експо 2027. и на изградњи Биотехнолошког центра Србије за вештачку интелегенцију, као и рад на повратку студената, научника и стручњака кући.
У три панела, о улози дијаспоре у привредном развоју отаџбине, у оувању и развијању националног идентитета, као и у представљању Србије у свету, учествовало је стотину делегата из 30 земаља.
Међу њима су били Александар Стојанов из Данске, Милан Ђукић из Мађарске, Властимир Видић из Минхена, Милојко Милановић из Париза, Рајко Салибеговић из Словачке, Златомир Бодирожа, председник Савеза српских друштава Словеније, Стојан Стевановић, академик из Швајцарске, професорка Светлана Матић, академик из Аустрије, Зоран Жугић, политичар из Северне Македоније, др Јелена Киш из Аустралије идруги. Било је представника дијаспоре од Аустралије преко Европе до Северне Америке и Африке.
Говорећи о снази преивреде српске дијаспоре академик Стојан Стевановић, председник Удружења српских привредника из Швајцарске и Европе, истакао је да у свету постоји најмање 50.000 српских бизнисмена са својим фирмама и компанијама.
„Срби у расејању поседују капитал и памет, који могу да се користе за развој отаџбине и за побољашње угледа Србије и српског народа у свету. Ми Срби из расејања имамо 11 правих и девизних милијардера. Светска банка је проценила да наш укупни капитал вреди преко 60 милијарди евра. А да је око 10 милијарди евра спремно за инвестирање у Србију и Републику Српску. Ми из Швајцарске то и чинимо, градимо наш завичај на Мајевици”, рекао је Стојан Стевановић.
Други учесници сабора подсетили су да српска дијаспора кући у Србију шаље око 5 милијарди евра годишње кроз девизне дознаке.
Да једну милијарду шаљу и људи поркелом из Републике Српске. На питање шта Срби из расјеања могу да допринесу Светској изложби Експо 2027. Стевановић предлаже:
„Изградимо Српску кућу дијаспоре у Србији, подигнимо први Музеј српске дијаспоре у Идвору, месту рођање Михајла Пупина, великог науника и српског патриоте. У Идвору постоји његов музеј, његова родна кућа, традиција посета и потребно је донацијама из расејања да се изгради изложбени павиљон. У њему би биле представљене сцене из живота исељеника и гастарбајтера у земљама најбројније емиграције Срба – из САД, Канаде, Немачке, Аустрије, Француске, Скандинавије, Аустралије и Аргентине. Имамо хиљаду дана до Експо 2027. и можемо да сакупимо новац и да изградино први Музеј српске дијаспоре у Србији као дар нашој матици”, каже Стевановић, који је ову идеју пренео министру Ђорђу Милићевићу.
На другом панелу о утицају српске дијаспоре на очување и развој српског националног иденититета представници расејања су највише говори о својим активностима кроз друштвене организације. Тако је Светислав Лазић, представник Савеза Срба у Шведској рекао да овај савез постоји и ради 54 године. И да окупља 34 српска удружења и око 7.000 чланова.
У Аустрији постоји око 40 српских организација и асоцијација, а у Аустралији 37 парохија СПЦ и националних организација.
“Срба у Словачкој има око 18.000 и четири српске организације. Има пуно људи који долазе у Словачку у потрази за послом. С друге стране имамо статус националне мањине, па нам то помаже у организацији и раду удружења кроз Фонд за подршку националним мањинама. Организујемо пројекте који се финансирају тим средствима и то нам пуно помаже у очувању традиције и нашег националног идентитета у Словачкој”, изјавио је представник Рајко Салибеговић.
Одлична сарадња Владе Словачке и Српске националне мањине у Словачкој део су пријатељске политике званичне Братиславе и Београда. Некада давно Срби су спасли Словачку од мађаризације, а у модерно доба Словачка помаже Србима да се одбране од албанизације.
Статус националне мањине имају и Срби у Мађарској, Румунији, Северној Македонији, где имају и своје политичке странке и представнике, посланике у државним парламентима. Срби се као аутотхони народ, како је речено на сабору, боре да добију статус националне мањине у Словенији и у Аустрији.
“Нас у Аустрији има око 300.000. Беч је са 200.000 Срба данас главни град српске дијаспоре. Ми смо пет векова део аустријске историје. Аустријску химну коју певају Аустријанци написала је српска песникиња Паула Прерадовић. Град Беч помаже српске организације, а Град Београд има Споразум о културној сарадњи са Градом Бечом. То су све основе за наше активности на развоју српског националног идентитета. Међутим, потребно је да много дамо од себе како бисмо саме Аустријанце информисали да су Срби део њихове историје и државе”, рекла је професорка Светлана Матић, академик из Беча.
Ова ауторка књиге “Срби у Аустрији” и књиге “Трагови бечких Срба”, председница је Аустријско-српског културног друштва “Вилхемина Мина Караџић”. Предложила је Сабору дијаспоре и министру Ђорђу Милићевићу да Србија у престоници српског расејања отвори Српски културни центар:
“Беч је некада имао Српску културни центар, али је он престао са радом. Потребно је да оживимо ову институцију као Српску кућу у којој ћемо домаћине Аустријанце да упознајемо са српском традицијом, културом и нашим националним идентитетом. Ми у аустријском главном граду имамо око 50 дестинација по којима могу Срби да се препознају. Српски културни центар би био наша институција за развој националног идентитета и уметности”, предложила је академик Светлана Матић.
У дијаспори има око 2,5 милиона Срба у 159 држава. Имамо стотину цркава СПЦ, осамдесет амбасада Републике Србије, 50 представништава, око 200 клубова, удружења, друштава и савеза српског народа. Српски сабори одржавају се на свим континентима света. Најпознати су сабор у Чикагу и сабор у Сиднеју. Срби у свету имају и 10.000 научника и стручњака, хиљаду уметника и спортиста. И као што рече Илија Туфегџић, потпредседник Савеза Срба у Аустрији, таква “дијаспора је дипломатски представник Србије и на оном најважнијем нивоу – у контакту са грађанима земаља у којима живе, који мењају став и уврежено мишљење о нашој земљи”.
На крају јако успешног Сабора дијаспоре у Беграду усвојени су закључци о националном јединству, у којима се, између осталог, каже:
“Сви заједно ћемо радити на превазилажењу подела и јачању јединства међу нашим сународницима где год они живели. Наш заједнички именитељ је Србија, наша тробојка симбол је нашег јединства. Истичемо неопходност јединственог приступа у извештавању о кључним националним и државним питањима у свим медијима на српском језику”.
Истакнута је и неопходност јачање патриотског духа и осећаја припадности међу младима, како у матичној држави, тако и у расејању.
Овај национални скуп, који је одржан у Дому Народне скупштине у Београду, наставља да функционише и наредних недеља и месеци, јер српска дијаспора припрема обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе у расејању на свим континентима. Централна прослава празника у дијаспори биће одржана 15. септембра у простору Генералног конзулата у Минхену, уз присуство више хиљада наших сународника.
