понедељак, 03.06.2024, 12:57 -> 13:04
Извор: Архипелаг
Панелом „Зашто песници пишу романе?“ 4. јуна у Дому омладине Београда почиње 13. Београдски фестивал европске књижевности који организује Издавачка кућа Архипелаг. На фестивалу ће се одржати и књижевни програм Веселина Марковића, једног од најзначајнијих савремених српских прозних писаца, који последњих година живи у Стразбуру.
У разговору учествују песник и прозни писац Ненад Јовановић, песник и романсијер Бојан Васић, као и књижевне критичарке Тамара Крстић и Марија Ненезић. Они ће разговарати о разлозима због којих песници и у савременој српској и у савременој европској књижевности све чешће пишу романе, као и о томе да ли се због тога догађају неке промене у поезији и у роману, као и уопште у савременој култури. Да ли култура и друштво увек препознају неке жанрове као свој привилеговани израз или у савременој култури и књижевности долази до превазилажења класичног разумевања жанрова и медија, то су само нека од питања које покреће овај панел.
Читаоце на 13. Београдском фестивалу европске књижевности очекује узбудљива и садржајна књижевна недеља. Током три целовечерња књижевна програма публика ће моћи да прати читања познатих писаца, ексклузивних гостију Фестивала, као и панел о савременој књижевности и култури.
Немачки романсијер Лука Кизер, чији је роман Зато што је нешто било у води 2023. године био номинован за Немачку књижевну награду, изаћи ће на сцену 13. Београдског фестивала европске књижевности у среду 5. јуна у 19 часова. Рођен 1992. године у Тибингену, Лука Кизер је студирао филозофију и етику, као и креативно писање у Хајделбергу, Лајпцигу и Бечу, у коме данас живи. На јесен 2024. излази његов други роман Ружичасти слон.
Исте фестивалске вечери одржава се књижевни програм Веселина Марковића, једног од најзначајнијих савремених српских прозних писаца, који последњих година живи у Стразбуру. У разговору с Веселином Марковићем говориће се, између осталог, о његовој књизи прича Преимућства круга, о књизи есеја о филму и књижевности Шарлотино двориште, као и пишчевим есејима о односу књижевности и политичке коректности, као и о улози књижевности у друштву.
Књижевно вече Габриеле Бабник, једне од најзначајнијих савремених словеначких књижевница и једне од ауторки антологијске едиције 100 словенских романа, одржаће се у четвртак 6. јуна с почетком у 19 часова. Њен роман Интимно, у преводу Јелене Будимировић, објавила је пре неколико година Издавачка кућа Kлио. Читалац у роману Интимно прати љубавну причу Словенке Јанине и угледног афричког колумнисте Фадула. Готово једногласно прихваћен као дело које се бави проблемима миграната и мигрантском политиком, роман Габриеле Бабник Интимно препознат је у критици као књига која је много више од прозе.
Шпански есејиста, политиколог и балканолог Мигуел Роан последњи је гост овогодишњег 13. Београдског фестивала европске књижевности. Одраније истраживач Балкана, Мигуел Роан је писац књиге о савременом Београду Брутални Београд. Интимна хроника белог града. Представљајући Београд као „незавршени град“, Роан говори о променама у ткиву града и о различитим историјским, културним и архитектонским слојевима Београда, од којих неки вуку порекло из традиције, док су други израз отворености Београда према новим архитектонским могућностима.
Београдски фестивал европске књижевности је догађај у коме се књижевност представља кроз различите форме: од књига и јавних читања, преко разговора писаца с публиком, до панела и других догађаја. Замишљен као недеља врхунске књижевности, 13. Београдски фестивал европске књижевности одвија се под мотом: „Најбоље од свега. Најбоље за све.“
Београдски фестивал европске књижевности један је од најпосећенијих књижевних догађаја у Србији. Његова публика је врло разноврсна у генерацијском погледу, јер је циљна група много шира од уобичајене публике књижевних догађаја. Фестивал је протеклих година привукао велику пажњу јавности, а његови гости били су, између осталог, Давид Гросман, Хавијер Серкас, Петер Естерхази, Клаудио Магрис, Флоранс Ноавил, Инго Шулце, Гоце Смилевски, Фиона Сампсон, Арис Фиоретос, Терезија Мора, Драго Јанчар, Џевад Карахасан, Јани Вирк, Петер Салмон, Хатиџе Акин, Реј Робертсон, Барби Марковић, Венко Андоновски, Томас Мајнеке, Бранко Чегец и Амир Ор. Неки од ових програма били су најпосећенији књижевни догађаји у Београду у овој деценији.
