20-godisnjica ustanovljavanja Eparije kanadske i vladikovanja preosvestenog vladike Georgija
U cetvrtak 14. okobra, u Manastiru Milton, povodom 20-godisnjice ustanovljavanja Eparije kanadske i vladikovanja preosvestenog vladike Georgija, a u okviru slave o danu Pokrova preciste Bogorodice, odrzana je duhovna akademija. Tom prilikom govorili su protjerej stavrofor Vasilije Tomic i knizevnik Radovan Gajic.
U izuzetno iscrpnom izlaganju otac Vasilije Tomic izneo je detalje o nacinu i potrebi biranja episkopa, a dao je i veoma bogat istorijski pregled izrastanja nastojateljske titule episkopa, u procesu razrastanja pravoslavne crkve Hristove. U tom smislu istakao je i ulogu i vaznost licnosti vladike Georgija (DJokica) ovde medju nama, koji je svojim dvadesetogodisnjim radom, na ustanovljavanju i odrzanju Eparhije kanadske, dao nepobitne i jasno vidljive kako materijalne: podizanjem crkava, kapela i manastirskog kompleksa, – tako i duhovne rezultate: razvijanjem izdavacke delatnosti kuce „Istocnik“.U obimnoj besedi Radovan Gajic je poetizovao nase duhovne i politicke patnje i stradanje naroda i medju ostalom rekao:
-„Ovde, u ovoj tudjini, milost se Bozija nad nas ipak nadnela mirom, poslovima, koji nam pruzaju mogucnost da koliko toliko zaradimo i vodimo uredan, pristojan, a poneki i obilan zivot. Pruzila nam se mogucnost da zaimamo, a da ne zajmimo, da bi smo crkve, u slavu svome Bogu, podizali i Vjeru Sina medju sobom obdrzavali.
I tu je Bog bio dobar, te nam dade glavu nad ovom Eparhijom, vladiku Georgija, da vodi svestenstvo i da se nadje obeznadjenom mnostvu, obeskucenom i zapucenom u svet, da u lutanjima trazi sebi tisine mira i zanose srece. Da umovima nasim preumnim i misicama nasim prejarenim, nadje mesto, da usmeri, da pohvali, pa kada treba i da prekori pravedno.
Druga strana medalje, geoprostora u kome smo se stekli jeste da smo uz sam izvor zla i zala, da smo u prostorima gde se lako nestaje, a ostaje medju zivima, zaneseno ludilom droge, seksa i kakvih sve ne poroka, o cemu najvise mozemo da saznamo sa TV ekrana. I niko nije postedjen, ni nasa deca ni mi sami. I samo pod nevidljivim krovom nase crkve, koji natkriva i nase domove mozemo da radimo na spasenju i molimo za ocuvanje svih.
I sam nas Vladika Georgije, nasao se u kolopletu zluradih zlonamernika. Ali, Bogu hvala, uspesno je odolevao i zaverama i zasedama. I zaverama i zasedama, kako direktno zlomisljenim njemu, tako i njegovom, nasem! – , predanom svestenstvu.
Govorim o modernim zaverama, u koje su petljana i lica u mantijama, i zasedama, koje bi bile casnije da su postavljane sa oruzjem u rukama bandita, nego kako jesu sa televizijskim kamerama u rukama i to samo onih TV stanica koje su za necasni zadatak odredjene. Ali, poznajuci vladiku Georgija, kazem vam: lako je onome koji ne vodi sebe, vec se prepustio jedinom koji sve vidi i sve zna, svevisnjem Bogu. Sirokim putevima ide ko se zakonu Bozijem prepustio.
Po tim putevima, nas vladika Georgije, nasao je mesto uz sebe za mnoge izgnane, za mnoge izbegle, za mnoge obeznadjene, za mnoge koji sve znaju i mnoge koji ne znaju, ali imaju toliko da mogu zbog imetka da vicu da znaju i vise od svega, za mnoge tuzne i mnoge stare i bolne pa i za moju jereticku malenkost. (Na ovome licno hvala)
Otuda, meni, kada se upustim u oslikavanje lika naseg Vladijke Georgija ovde najpre dodje jedna druga slika iz Psaltira, Psalm 105. 23. „I rece (Gospod) da ce ih istrebiti, samo da nije Mojsije, izabranik njegov, u krsu stao pred njega, da odvrati njegov gnev – da ih ne istrebi. „Videci sva ta prefinjena i podmukla, zla oko nas i zlokobne pretnje kojima su se nadnela nad nas, pitam se nije li nama bilo namenjeno istrebljenje, sve i jednom nas ? Svako neka sam odgovori po savesti svojoj. I koliko bi crkava manje bilo i da li bi bilo manastira Milton, da ne dobismo vladiku smernog, ali i kuraznog da nas povede i uputi, kuda nismo smeli niti videli da se moze.
Moramo biti svesni, kako smo to ovde videli u Eparhiji da moze, da radimo za bratsku ljubav i slogu, jer, da zavrsim recima iz Psalma 132.1.: „Gle, sta bolje ili sta vise stvara radost, nego kad braca slozno zive?“ i 3. „jer onde je Gospod dodelio blagoslov i zivot do veka „. Bogu hvala ! Uvek“
Cestitajuci slavu Eparhiji i svim ziteljima eparhije zelimo nadamo se daljej uspehu u nastojanjima i radu a nasem preosvestenom Vladici na “ mnogaja ljeta“
