Xram u Velikom Semiklušu posvećen je Uspenju Bogorodice, jednom od najvećih hrišćanskih praznika, kao uspomena na usnuće Bogorodice i njeno ycpenje ka nebu.
Sveta liturgija je počela u 10 časova uz prisustvo mnogobrojnih vernika iz Velikog Semikluša. Praznik su uveličali protojerej stavrofor Marinko Markov, arhijerejski zamenik Eparhije temišvarske, protonamesnik Slobodan Vujić iz Parca i đakon Miodrag Jovanović. Čtecirali su David Adnađ i Marko Radić. Svojim milozvučnim glasovima za pevnicom pojao je Hor pravoslavne crkve Veliki Semikluš.
Otac Marinko je svojom besedom preneo molitveni pozdrav arhijereja vladike Lukijana pozvavši vernike na sabornost i slogu, i istakavši tom prilikom dobar primer koji pružaju vernici iz Velikog Semikluša i njihov paroh Dina Čokov. Posle zaamvone molitve obavio se trokratni ophod oko hrama uz čitanje jevanđelja i molitva.
U 17 časova počelo je večernje i čin rezanja slavskog kolača koje su zajedničkom molitvom služili protojerej stavrofor Ognjan Plavšić, protonamesnik Milorad Ostojin, umirovljeni protojerej Vasa Župunski, jerej Radoslav Stojković, rumunski prota semikluškog namesništva Marijan Podereu i protonamesnik Dina Čokov, uz prisustvo mnogobrojnih vernika iz Velikog Semikluša i okoline.
U ime Semiklušana, koji su u ovoj jubilarnoj godini svi bili kumovi, kolač su rezali predsednik Crkvenog odbora Dragan Jovanović, srpski poslanik Slavoljub Adnađ i čteci David Adnađ i Marko Radić. Kumstvo koje je pripadalo svim Srbima iz Velikog Semikluša preuzela je vokalna grupa „Biseri“. Pytem besede otac Milorad Ostojin uputio je poruku blagoslovenim rečima „da nije bilo Majke, ne bi bilo Sina, i da nije bilo Sina, ne bi bilo spasenja“.
Potom je usledila dodela zahvalnica za doprinos. Protonamesnik Čokov je prvo istakao trudbeništvo poslanika Saveza Srba u Rumunskom parlamentu Slavoljuba Adnađa oko crkve i parohije i njegovu predanost pravoslavlju. Prilikom uručenja, poslanik Saveza Srba u Rumuniji Slavoljub Adnađ je istakao „da nije ništa više uradio nego svoju hrišćansku dužnost“, nakon čega je poručio da je dužnost svakog hrišćanina da gradi najpre Crkvu Hristovu u svojoj duši, potom da je zida za svoju zajednicu. Da bi bili dobri vernici, prema rečima Adnađa, potrebna je jaka vera i zdrava crkva kao institucija.
Zahvalnice su potom uručene dugogodišnjem predsedniku Crkvenog odbora Draganu Jovanoviću, Crkvenom horu, Zoranu Petrovu i posthumno dugogodišnjem tutoru i stubu srpske zajednice Velimiru Perinu, koju je prihvatio njegov sin Zoran Perin. Zahvalnica je naslovljena i na predsednika opštine Veliki Semikluš Danuca Grozeu, u čije ime je preuzeo potpredsednik opštine Radu Asaftei. Otac Čokov je posebne i birane reči uputio prisutnom predsedniku Saveza Srba u Rumuniji Ognjanu Krstiću, čija razboritost i sluh za potrebe i zahteve Srba omogućavaju nesmetano funkcionisanje srpskog života u Rumuniji.
Prema beleženju Ljubomira Stepanova, naseljavanje Srba u torontalskoj ravnici u kojoj se svojom lepotom uzdiže Veliki Semikluš, zbilo se nakon dolaska porodice Jakšić 1464. godine, a ojačano je kada je knez Pavle Branković naselio oko 50.000 srpskih duša diljem Banata posle 1481. godine.
