250.000 birača iz dijaspore
Po prvi put otkad postoji, srpska dijaspora moći će da glasa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima širom sveta, zahvaljujući nedavnim izmenama zakona. Dugogodišnja strahovanja ovdašnjih političara i javnosti da bi glasovi dijaspore mogli presudno da utiču na političku scenu Srbije – prema istraživanju „Blica“ – nemaju mnogo osnova u realnosti. Od, kako se procenjuje, najviše dva i po miliona naših ljudi u inostranstvu, na glasanje bi u najboljem slučaju izašlo njih 250.000.- Dijaspora je veoma zadovoljna što joj je omogućeno pravo glasa u zemljama gde živi i na ovaj potez države gleda kao na veoma važan prvi korak u uspostavljanju pokidanih veza matice i njenih građana u inostranstvu. Govori se o četiri miliona, što je preterano. Preciznih podataka nema jer nije bilo popisa, ali procenjuje sa da ih ima oko dva i po miliona, od toga, opet po nekim procenama, svega 10 odsto ima državljanstvo. Kad se od tog broja oduzme broj onih koji zbog udaljenosti ne mogu da glasaju, i kad se zna iz iskustva drugih dijaspora da na izbore izlazi svega 20 do 40 odsto onih koji imaju pravo glasa, broj birača u inostranstvu veoma je mali – kaže za „Blic“ Slavka Drašković-Jovanović, direktorka Kongresa srpskog ujedinjenja.
Ona ističe da je veoma važno „što dijaspora više nije bauk“ i što je napravljen „prvi korak ka integrisanju dijaspore sa maticom zemljom“.
– Imamo, međutim, i dve primedbe. Prva je tehničke prirode i odnosi se na problem udaljenosti. Dijaspora koja živi u SAD, Kanadi ili Australiji i dalje, faktički, neće moći da ostvari svoje biračko pravo jer doputovati u konzulat u čikagu, za pojedince koji su hiljadu kilometara daleko, nije mnogo bliže nego otputovati u Srbiju. Trebalo je omogućiti, po određenoj strogoj proceduri, glasanje poštom.
Ona se nada da će posle ovog prvog koraka, država pokazati još dobre volje i pojednostaviti dobijanje državljanstva za dijasporu, kao i u neko dogledno vreme omogućiti da i dijaspora ima svoje poslanike u parlamentu po ugledu na neke druge zemlje razvijene demokratije koje su to sprovele u delo.
Slavica Pavkov iz Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku kaže da je Zavod radio i popis koji se odnosi na dijasporu, ali da podatke iz tog popisa treba uzeti s rezervom jer je broj onih koji su se odazvali popisu samo deo ukupnog broja naših građana koji su naseljeni u dijaspori. Podatak kojim oni raspolažu odnosi se na broj naših ljudi prijavljenih, u radnom odnosu, sa svojim porodicama, i taj broj je 414.839, od kojih su 264.434 lica srpske nacionalnosti.
Kao što se veruje da dijaspore ima preko četiri miliona, tako u javnosti Srbije vlada i uverenje da je ona neobaveštena o situaciji u zemlji.
– To uopšte nije tačno, naročito danas u vreme satelitske televizije i Interneta. Mnogi u dijaspori bolje su obavešteni o prilikama u zemlji nego neki stanovnici Srbije. Koliko je meni poznato, najveći ugled među našim ljudima ima Demokratska stranka Srbije zato što se oduvek zalagala za pravo glasa dijaspore i zato što, za razliku od nekih drugih ranije opozicionih stranaka koje su mnogo para od dijaspore uzele, DSS nije nikad naše ljude tamo prevarila – kaže Slavka Drašković
Međutim, Srbobran Branković, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Marten bord internešenel“, kaže da su oni nekoliko puta nameravali da istražuju raspoloženje našeg stanovništva u dijaspori, ali da to nisu učinili i da nemaju nikakvih statističkih podataka.
Sličan odgovor dobili smo i od Srđana Bogosavljevića, direktora „Stratedžik marketinga“, koji kaže da njegova agencija nikada nije radila istraživanje koje bi se odnosilo na dijasporu jer je „takav poduhvat preskup za naše uslove“, i jer se „ne može izvesti neko ozbiljnije istraživanje“.
– Ljudi preteruju kada govore o broju naših ljudi ili naših mladih u dijaspori, i ja ne bi govorio o njihovom broju, jer nikakvo ozbiljnije istraživanje nije obavljeno – kaže Bogosavljević.
Ambasade s kojima je „Blic“ kontaktirao još nisu dobile uputstva iz Beograda kako da se pripreme za organizovanje izbora.
– Nismo dobili ni „Službeni glasnik“, ali mogu da kažem da ćemo učiniti sve kad budu izbori da ih organizujemo na fer i pošten način. Dijaspori mogu da poručim da naša ambasada neće biti produžena ruka nijedne stranke – izjavio je za „Blic“ Mihajlo Kovač, naš ambasador u Beču, gde se procenjuje da ima oko 70.000 naših ljudi, bez tačnih podataka – kao i u ostalim prestonicama – koliko njih ima pravo glasa.
Uputstva iz Beograda nisu dobili ni u drugim ambasadama s kojima je „Blic“ kontaktirao, jer je, kako ocenjuju naši sagovornici, suviše rano pošto su izmene zakona tek usvojene, a procedura u Ministarstvu spoljnih poslova se mora ispoštovati.
– Očekujem da ćemo ih blagovremeno dobiti, a sa naše strane ćemo izvršiti sve pripreme koje su potrebne da u jednoj ambasadi i pet konzulata organizujemo izbore kad za to dođe vreme – kaže Milovan Božinović, naš ambasador u Nemačkoj. On ističe da postoje iskustva drugih zemalja, na primer Hrvatske, koje naša ambasada može da koristi, koje su već organizovale glasanje dijaspore. U Nemačkoj, po tamošnjim podacima, ima oko 630.000 naših ljudi od kojih polovina, oko 300.000, ima državljanstvo SCG. Ako se zna iz iskustva drugih dijaspora, kaže ambasador Božinović, da na izbore izađe polovina od broja izašlih u matici, onda se može očekivati da u Nemačkoj u najboljem slučaju glasa oko 60.000 ljudi.
– Ako je tačno da je normom predviđeno da najviše 2.500 ljudi može da glasa na jednom mestu, to znači da bismo mi mogli da obezbedimo glasanje za svega 15.000 ljudi, što može biti problem koji bi u uputstvima i kontaktima sa Beogradom trebalo da se blagovremeno reši – očekuje ambasador Božinović.
Višestranačka kontrola biračkih odbora
Naši građani u inostranstvu će ubuduće glasati u diplomatsko-konzularnim predstavništvima SCG u inostranstvu, dok će ministarstvo zaduženo za upravu voditi i ažurirati posebnu evidenciju birača u inostranstvu.
Prema ovim izmenama, glasanje u inostranstvu traje dva dana i završava se istog dana i časa po lokalnom vremenu koje odgovara završetku glasanja u Srbiji.
Ministarstvo za unutrašnje poslove Republike Srbije dužno je da u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona dostavi ministarstvu nadležnom za poslove uprave spisak birača koji imaju boravište u inostranstvu.
Evidencije birača izlažu se u ambasadama i konzulatima SCG u inostranstvu. Petnćst dana pre izbora, evidencija birača u inostranstvu se zaključuje.
Amandmanom SPS, koji je prihvaćen, u sastav biračkog odbora u diplomatsko-konzularnim predstavništvima ući će i ovlašćeni predstavnici stranaka. To, međutim, neće značiti slanje partijskih predstavnika u inostranstvo radi kontrole izbora, već će stranke ljude koji žive u određenoj zemlji u inostranstvu ovlastiti kao svoje predstavnike na biračkim mestima u inostranstvu.
