VELIKA STUDIJA „BLICA“ 300 Najmoćnijih ljudi u Srbiji
Moć se kod nas svodi na korupciju i silu
Prema sada već klasičnoj Veberovoj definiciji, moć je sposobnost da se u određenoj društvenoj sredini sprovede sopstvena volja uprkos preprekama, a da, pri tom, nije bitno na čemu se ta sposobnost zasniva, niti o kakvim se preprekama radi. U našim uslovima sredstva na kojima počivaju šanse moćnih uglavnom su zaklonjena od očiju javnosti, a prepreke su, po pravilu, zakoni i institucije. Drugim rečima, kod nas je društvena moć utoliko veća ukoliko se sposobnost njenih nosilaca svodi na zaobilaženje zakona i na uticaj na donošenje odluka nadležnih organa. Ili da još više uprostimo: društvena moć kod nas svodi se na korupciju i silu. Zbog toga bi se kao primarni nosioci ove moći mogli označiti tajna policija, mafija, finansijska oligarhija i nosioci izvršne vlasti. Pošto ne poznajem ličnosti iz tih sredina ne mogu ni imenovati svoja tri „favorita“. U sredini sa izrazito niskim nivoom obrazovanja i kulture, kakva je naša sredina, ne sme se, naravno, zanemariti snaga predrasuda, mitova, zabluda i pomodnih izraza lojalnosti, snaga kojoj crkva, mediji i nacionalno svesni intelektualci daju zapaženi doprinos.
Slobodan Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine
——————————————————————————–
Srbobran Branković: Smena elita
Možda ovaj trenutak nije najbolji za izbor najmoćnijih ljudi. Izbori su tek završeni, a oni u nestabilnim zemljama obično znače veliku preraspodelu moći među političkim i socijalnim grupama. Jedna vladajuća elita je razvlašćena, ali još ne sasvim, a druga je formalno „ovlašćena“, ali još nema realne instrumente moći i ne može se tačno predvideti kako će ih koristi onda kad ih se domogne.
Međutim, politička moć je samo jedna vrsta moći. U socijalnoj nauci se govori još o ekonomskoj moći, koja se zasniva na posedovanju kapitala, znanja i informacija neophodnih za određenu granu biznisa, o društvenoj moći koja se ogleda u socijalnim vezama i mrežama koje neko može da iskoristi da bi ostvario svoje ciljeve i o kulturnoj i intelektualnoj moći, koja se sastoji u posedovanju umetničke imaginacije ili teorijskih znanja. No, moć ima to svojstvo da se transformiše iz jednog oblika u drugi i u principu sve vrste moći su razmenjive za ekonomsku, ali i za političku moć.
Što je neka zemlja siromašnija, to veći uticaj ima posedovanje ekonomske moći, odnosno onog dobra koje vrti gde burgija neće. U svakom slučaju, može se reći da oni koji imaju ekonomsku moć, predstavljaju jednu konstantu, osim ako ne dođe do nekih velikih društvenih lomova poput kraha njujorške berze krajem dvadesetih, ili poput argentinskog slučaja. Zato bih na prvo mesto stavio ljude koji imaju tu vrstu moći, a tek posle njih one koji su se primakli političkoj moći.
Stanko Subotić
Filip Cepter
Bogoljub Karić
Vojislav Koštunica
Tomislav Nikolić
Prva dvojica imaju veliku ekonomsku moć, ali nemaju formalnu političku moć, ili su je značajnim delom izgubili posle promena na vlasti i u Demokratskoj stranci. Poslednja dvojica nemaju ekonomsku, ali imaju veliku političku moć. Konačno, Bogoljub Karić je negde između: njegova ekonomska moć je drugačija od moći prve dvojice jer je ona lišena primesa koje se obično pripisuju ovoj dvojici. On, međutim, ima i značajnu političku moć, ali i medijsku. Uz to, vodeći je Internet provajder i provajder mobilne telefonije, a to su ključni kanali komunikacije. Zato je njegovo mesto u sredini ove liste na izvestan način i simbolično. Oni na krajevima lakše otpadaju, centar lakše ostaje.
——————————————————————————–
Voja Brajović, glumac
– Ne znam što pitate nas mučenike i bednike da govorimo o moćnicima. Ali dobro. Postoje dve vrste moćnika u Srbiji, finansijski i politički. Sada oni finansijski žele da se bave politikom, valjda smatraju da su one u politici isuviše platili za posao koji nisu dovoljno dobro odradili. Znam samo da se ti moćnici kod nas ne prave ni na kakvoj intelektualnoj, stručnoj, ljudskoj vrednosti. Njihova jedina pretenzija jeste da vladaju našim tužnim sudbinama.
Ne postoji niti jedan moćnik u Srbiji s kojim bi se neko pohvalio, izuzev njegovih najbližih rođaka. Ne znam čak ni njihova imena, ta kriminalistička piramida je toliko rasprostranjena da više ne znate koji je kamen u toj piramidi važniji, ipak, oni raspolažu našim sudbinama. Iskoristili bi sve i svakoga da bi baratali sa što većom moći, da bi bili sudije naših života. Ali, to je cena tranzicije – to je za nas prosipanje iz ničega u ništa, a za njih hod kroz tunel, iz kojeg im nije potreban izlaz, što je veći mrak, njima je sve bolje. Oni gospodare politikom, ekonomijom, medijima, i ne čine ništa za uspostavljanje pravnog, stabilnog društva, a ja sam mučenik i bednik i lečim, bavim se lečenjem duše ljudi. Kako? Tako, onako kako umem i nepravda je da mene pitate da govorim o njima.
——————————————————————————–
Mirjana Bobić -Mojsilović: Uticaj na tuđe živote
– Moć je osećanje da si iznad drugih i da možeš da utičeš na tuđe živote. U našem društvu moć predstavlja novac, a najveći izvor moći povezan je, naravno, sa politikom i izgleda da je to razlog što je tolika frka oko mesta u politici. Ta mesta obezbeđuju jednim udarcem dve muve, političku moć u smislu donošenja određenih odluka i sticanje love. Kod nas su moćni oni koji utiču na razne odluke, koji mogu da ispunjavaju želje sopstvenog ega. To su kriminalci jer imaju oružje i novac, i nedostatak moralnih obzira, što takođe odlikuje moć. Moćni su bankari, kao i svuda u svetu. Moćni su i neki ljudi u kulturi, koji nemaju pare ali su deo spektakularne laži koju živimo, NVO, šatro borci za slobodu… kaže Mirjana Bobić-Mojsilović.
——————————————————————————–
Prvih 10
1. Bogoljub Karić
Vlasnik BK grupe u čijem sastavu su najveći operater mobilne telefonije, kompanija „Mobtel“, BK Televizija, BK Univerzitet i „Astra banka“ koja je u sporu sa državom oko prava na poslovanje. Osnivač i lider Udruženja industrijala SCG. Ne poriče bliske veze sa političarima, kako iz vremena Miloševića, tako i onim koji su na vlast došli posle 5. oktobra 2000. Bio najveći obveznik poreza na ekstraprofit, ali mu je taj novac vraćen i to sa kamatom. Po nastupu u javnosti sušta suprotnost Miroslavu Miškoviću.
2. Miroslav Mišković
Predsednik „Delta holdinga“, najveće kompanije u zemlji koja u ukupnom BDP srpske privrede učestvuje sa 10 do 12 procenata. Za ovu godinu kompanija „Delta“ planirala je obrt od 800 miliona evra, a samo od lanca „Maksi“ marketa očekuje se prihod od 407 miliona evra. U procesu privatizacije „Delta“ je postala većinski vlasnik desetak novih preduzeća, između ostalog „Pekabete“, „Jafe“ iz Crvenke, fabrike ulja „Sunce“ itd. Retko se pojavljuje u javnosti i nikad ne daje intervjue.
3. Filip Cepter
Vlasnik kompanije „Zepter“ čija se vrednost procenjuje na više milijardi dolara. Počeo u Austriji kao prodavac AMC posuđa. Danas posluje u 40 zemalja sa godišnjim obrtom od preko milijardu dolara. Živi u Monte Karlu u vili koja je pripadala Napoleonu III. Izuzetno je uticajan u svetu sporta – Formula 1, hokej, košarka. Tvrdi da je bio lični prijatelj Zorana đinđića, ali ne i Demokratske stranke, a da je oduvek bio protiv Slobodana Miloševića.
4. Vojislav Koštunica
Mandatar buduće Vlade Srbije, predsednik DSS od trenutka odvajanja od DS. Prvi čovek koji je, na izborima za predsednika SRJ septembra 2000, pobedio Slobodana Miloševića. Poznat po zalaganju za vladavinu prava i jake institucije. Dosledno tvrdi da saradnja sa Hago nije prioritet. Po svim anketama od 5. oktobra najpopularniji političar u Srbija. Njegova stranka u novoj vladi računa na ministarstva policije, pravde, privrede i kontrolu nad državnom bezbednošću.
5. Vuk Hamović
Vlasnik kompanije EFT iz Londona, najvećeg trgovca električnom energijom u ovom delu Evrope – od Ukrajine do Grčke. Najveći pojedinačni akcionar „Nacionalne štedionice“ sa 13 odsto akcija. Neposredno nakon petooktobarske revolucije figurirao kao kandidat za ministra finansija. Jedan od glavnih finansijera DS u periodu 1993-2000. Danas se smatra bliskim svim strankama tzv. demokratskog bloka. Jedan od biznismena čiji uticaj u Srbiji vrtoglavo raste.
6. Zoran Drakulić
Vlasnik kompanije „Ist Point“ sa sedištem na Kipru koja je lider u trgovini pšenicom, brašnom i obojenim metalima na Balkanu. Po sopstvenim rečima, do 5. oktobra 2000. bio finansijer DSS, a sada je samo simpatizer. Svojim donacijama pomogao opstanak nedeljnika „Vreme“, a odrekao se udela u vlasništvu. Aktivni učesnik u privatizaciji u Srbiji, pominje se kao mogući strateški partner RTB Bor. Pominjan kao mogući kandidat DSS za premijera.
7. Stanko Subotić Cane
Biznismen sa širokom lepezom poslova. Najčešće se vezuje sa trgovinu cigaretama, ne samo na tržištu Srbije i Balkana, nego i u Evropi. Ostao upamćen kao čovek čijim se privatnim avionom tadašnji premijer đinđić vozio u jednu od svojih prvih zvaničnih poseta inostranstvu. Iako široj javnosti nisu poznati detalji njegove biografije, većina učesnika u anketi rangirala je Subotića u grupu 10 najmoćnijih ljudi u Srbiji.
8. Ljubomir Mihajlović
Predsednik „Komercijalne banke“ sa jakim poslovnim vezama u „Politici“. Od nedavno nerazdvojan sa Bogoljubom Karićem i predsednik UO BK Telekom. Praktično preuzeo poslove „Astra banke“. Većina stranih organizacija u Srbiji ima otvorene račune u „Komercijalnoj banci“. Takođe, ova banka vodi računa o novcu Ministrastva unutrašnjih poslova. Bezbolno preživeo promenu režima, za sada odoleva konkurenciji stranih banaka.
9. Miroljub Labus
Predsednik stranke „G 17 plus“ i verovatni potpredsednik nove Vlade Srbije. Nekada potpresednik Demokratske stranke. Izuzetno uticajan u krugovima međunarodnih finansijskih institucija. Uvažavan kao moderan političar, spreman na kompromis. Svojim autoritetom u stranku doveo mnoge perspektivne stručnjake. Svojom umerenošću često smiruje prenaglašen temperament drugog čoveka stranke Mlađana Dinkića.
10. Patrjarh Pavle
Jedini neprikosnoveni autoritet u Srbiji. Priznat i uvažavan od svih struja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Blagim tonom, a ubojitim rečnikom, kao neposredni učesnik u svim najvažnijim događajima u Srbiji u prethodnih desetak godina, stekao nepodeljeno poverenje naroda. Njegove reči „budimo ljudi, iako smo Srbi“ ovekovečene u najavi udarnih vesti radija „B 92“. Posle septembarskih izbora 2000. pozvao Miloševića da prizna rezultate glasanja.
——————————————————————————–
Ostalih 290
Zbog tehničkog opterećenja strane, odnosno preobimne količine podataka, osatatak spiska mozete naći stapmanom izdanju Blica za 28.02.2004.
——————————————————————————–
Nebojša Medojević: Novac je osnova moći
– Struktura moći u Srbiji je vrlo problematična jer u procesu tranzicije nisu demontirani tajna policija, organizovani kriminal, švercerski lobiji i slično. Te strukture imaju mnogo novac koji je osnova svake moći. Kriminalne grupe su u Srbiji korumpirale institucije koje treba da se bore protiv njih, kao što su policija i pravosuđe. Umesto da protagonisti tog moćnog perverznog sistema nakon petooktobarskih promena budu demontirani, oni su legalizovani. Oni kontrolišu trgovinu drogom, oružjem, ljudima, prostituciju, šverc. To su upravo najveći moćnici, koji su nevidljivi i čija imena ne znamo, a da nije bilo ubistva premijera đinđića, ne bismo videli ni vrh tog ledenog brega. Drugi sistem moći čini međunarodna zajednica, koja kroz politiku i nastup velikih stranih kompanija ostvaruje ogroman uticaj na zbivanja u Srbiji. Kao treći sistem moći ostaje onaj najčešće pominjan, oličen u predstavnicima krupnog kapitala poput Bogoljuba Karića, ali ta moć je vidljiva i ne tako zabrinjavajuća kao prvopomenuta. Prava moć je u pozadini, a sa javne scene izdvajam sledeća tri imena:
1. Vojislav Koštunica (kao budući mandatar i na čelu sada jake DSS)
2. Mlađan Dinkić (budući ministar finansija, koji će zajedno sa guvernerom kontrolisati finansijske tokove)
3. Bogoljub Karić i uz njega Ljubomir Mihajlović (kao najeksponiraniji predstavnici krupnog kapitala)
——————————————————————————–
Miroslav Prokopijević: Sve je vezano za politiku
– Moć je ovde pre svega vezana za politiku. Zbog mešanja politike u privredu, ovde nema situacija da su veoma bogati ljudi moćni ako nisu istovremeno u politici. Kada je reč o politici, moć je locirana na izvršnu vlast, i to pre svega na deo oko vlade. To dolazi usled okolnosti da kod nas nema prave podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Kao što ne postoji podela vlasti na tri grane, tako ne postoji ni stabilnost i funkcionalnost ustanova, čime je omogućeno da pojedinci ili interesne grupe imaju neproporcionalno veliku moć. Treća okolnost je međunarodno nestandardan položaj naše zemlje, usled posledica kapitulacije posle NATO intervencije iz 1999. godine. Posledica toga na domaćem terenu je da predstavnici velikih sila ili međunarodnih organizacija imaju neproporcionalno veliku moć.
1. Havijer Solana (Evropska unija ima veliki uticaj ne samo na odnose Srbije i Crne Gore, već i na unutrašnja pitanja Srbije)
2. Vilijem Montgomeri, ambasador SAD, kao predstavnik najveće sile (uskoro će ga naslediti novoimenovani ambasador u SCG Majkl Polt)
3. Vojislav Koštunica, kao budući šef vlade
——————————————————————————–
Ratko Božović: Moć dovodi u pitanje vrednosti države
– Moć za napredak i uspeće države je poželjna i dobrodošla. Ali kod nas se moć često pretvara u silu i dovodi u pitanje vrednosti države. Izašli smo iz tajne države, čija je pomrčina još tu, pa se stvari ne razaznaju najbolje. Ili smo mi dugo živeli u mraku, pa nismo ni navikli da vidimo dobro. Siguran sam da u Srbiji nisu moćni najpametniji i najbolji, već oni koji su se najbolje snašli u toj pomrčini. Kamo sreće da mogu da navedem da su u ovoj našoj stradiji najmoćniji umni ljudi poput Radeta Konstantinovića i Latinke Perović, ali nažalost nije tako.
Bojim se da ovde postoji finansijska ili tajna moć, koja nije obznanjena. Građanima nije jasno ko sve stoji iza rušenja i podizanja institucija. Postoje u Srbiji moćnici koji imaju tu spornu vrstu moći stečenu bogaćenjem u sveopštoj krizi i na način koji je ovu zemlju doveo do tragičnih posledica. Kod nas se ne zna i ne vidi ko ima tu moć u pozadini. Ne bih se iznenadio da iza čitavog našeg političkog pozorišta stoji neki nevidljivi moćnik, javnosti nepoznat. Siguran sam da je ovo vreme kupoprodaje. Ovo je sprdnja od države i da nije strašno, sve bi bila komedija.
Zato kao moćnike mogu imenovati troje ljudi koji imaju vidljivi uticaj u Srbiji i prisutni su na javnoj sceni.
