45 година од упокојења Епископа шумадијског Валеријана (1947-1976)
25. Октобар 2021 – 8:28
Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован служио је 23. октобра 2021. године, на празник Светих мученика Евлампија и Евлампије, свету Литургију и парастос првом Епископу шумадијском Валеријану у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу.
Саслуживали су протојереји ставрофори Зарије Божовић, Миладин Михаиловић, Живота Марковић, протојереј Срећко Зечевић, јереј Рашко Стјепановић, протођакон Небојша Јаковљевић, ђакон Стеван Илић, јерођакони Василије (Старовлах) и Јован (Прокин). Поводом 45. годишњице од упокојења епископа Валеријана, владика Јован је истакао:
-Данас се навршава 45 година од престављења владике Валеријана. Ми се данас молимо Богу и призивамо у сећање владику Валеријана и његова дела која је као Епископ шумадијски чинио. Он је проповедао Реч Божју у тешко време када је тадашња идеологија и то забрањивала. Ми се данас Богу молимо за његову душу, јер наше молитве умилостивљавају Бога да душе наших покојника уведе у Царство Небеско, тамо где нема бола, туге и уздисаја. Недавно сам код Светог Јована Кронштатског пронашао речи да се за мртве морамо молити као да се ми сами налазимо у паклу. Он додаје да ми морамо осетити њихове муке и ревносно се молити да отпочињу на месту светлости где нема туге и суза. Овај живот, нажалост, испуњен је тугама и болестима. Наша света вера каже да се молимо једни за друге, јер молитва до неба и Престола Божјег уздиже онога за кога се молимо, рекао је између осталог владика Јован.
Биографија Епископа шумадијског Валеријана
Епископ Валеријан (у свету Василије Стефановић) се родио у Великој Лешници у Подрињу, у скромној трговачкој породици од оца Милорада и мајке Катарине 15/28. јуна 1908 године. Основну школу je завршио у свом родном месту, шест разреда гимназије у Шапцу 1925. године, Богословију Светог Саве у Сремским Карловцима 1931. године, а Богословски факултет у Београду 1935. године. Као студент теологије био је стипендиста Епископа банатског др Георгија (Летића). За време школовања био је одличан ученик и студент. За суплента Друге мушке гимназије у Београду постављен је 26. децембра 1936. године. Професорски испит положио је у фебруару 1939. године и у том својству остао је све до избора за епископа.
Четврте недеље Ускршњег поста 1938. године, игуман Леонтије (Павловић), настојатељ манастира Врдника и вршилац дужности управника Патријаршијског двора, замонашио га је по чину одјејанија рјаси и камилавки, давши му име Валеријан. На Благовести исте године рукоположен је у чин ђакона од викарног Епископа сремског Саве (Трлајића), потоњег Епископа горњокарловачког. У чин јеромонаха рукоположио га је 1. септембра 1940. године викарни Епископ моравички Арсеније (Брадваревић), потоњи Митрополит црногорско-приморски. На ванредном заседању Светог Архијерејског Сабора, 11. децембра 1940. године, јеромонах Валеријан је изабран за викарног Епископа будимљанског. Хиротонисан је за Епископа 26. јануара 1941. године у Саборној цркви у Београду. Хиротонију су извршили Патријарх српски Гаврило, Митрополит кишињевски Анастасије, поглавар Руске Православне Заграничне Цркве, и Епископ тимочки Емилијан. Епископ Валеријан био је последњи епископ Српске Православне Цркве чији је избор потврдило Краљевско намесништво у име малолетног краља Петра II.
Епископ Валеријан је остао на положају викарног епископа за све време Другог светског рата, бринући за свештенике избеглице и вршећи све остале послове поверене му од патријарха Гаврила. За Епископа шумадијског изабран је 20. маја 1947. године. У више сазива као епархијски архијереј био је члан Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве. Умро је у Крагујевцу 23. октобра 1976. године. Сахрањен је у Саборној цркви у Крагујевцу.
Старање и брига епископа Валеријана о свештеницима Српске Православне Цркве који су преживели и успели да избегну са народом у окупирану Србију из Хрватске, Босне, Јужне Србије, Косова и Методије почетком Другог светског рата у Краљевини Југославији (1941.), када су окупатори (Немци, Бугари, Мађари) и квинслишки режими, пре свега Независна држава Хрватска, настојали да потпуно разоре организам Српске Православне Цркве, још нису довољно истражени, али се зна да је улагао натчoвечанске напоре да се спасу животи и обезбеди преживљавање стотина и стотина свештеника и више стотина хиљада избеглица. Зато је протојереј Милун Јовановић, архијерејски намесник крагујевачки, поздрављајући владику Валеријана на устоличењу за првог шумадијског Епископа, могао да каже: „Ми осећамо велику радост и захвалност Светом Архијерејском Сабору што за првог Епископа шумадијског добијамо Ваше Преосвештенство, у чију смо се ревност уверили кроз неколико година наше сарадње са вама, док сте били на дужности викарног епископа, као и за време окупације, што сте помагали у свему рад Његовог Високопреосвештенства Митрополита скопског Јосифа за спас Српске Православне Цркве и српског народа“.
Ступајући на дужност Епископа шумадијског 1947. године затекао је 158 парохија и 109 црквених општина са 111 парохијских цркава и 39 парохијских домова. У јесен 1947. године основано је архијерејско намесништво младеновачко, а нешто касније бељаничко и орашачко. Након смрти Епископа жичког Николаја Велимировића, споразумом Владике Валеријана и Епископа жичког Германа дошло је до новог разграничења Епархија жичке и шумадијске, тако што се Епархији шумадијској припајају манастир Драча и парохије баљковачка, грбичка, грошничка, првас и друга забојничка и дивостинска.
Како у време управљања Шумадијском епархијом владике Валеријана власти нису дозвољавале градњу нових парохијских цркава, тежиште његовог рада било је усмерено на сређивање током рата упропашћених манастира и обнову монашког живота, реконструкцију оронулих и изградњу филијалних храмова и парохијских домова. Живопис манастира Грнчарице његова је лична задужбина, у спомен оцу и мајци. Врло приљежно се старао о свештеничком подмлатку, настојећи да у тешким политичким и економским приликама што више младића из Шумадије добије богословско образовање.
Наследивши владику Валеријана на катедри Епископа шумадијских, Сава Вуковић, други Епископ шумадијски (1977-2001), у више прилика је, и као сведок, али и као еминентни историчар Српске Цркве, истицао како су трудом епископа Валеријана у Шумадијској епархији постигнути сјајни резултати, односно како је он у сваком погледу затекао примерно уређену Eпархију.
Извор: Епархија шумадијска
