Španija i Portugal i dalje su većinski u mraku. U Španiji je tek 35% stanovništva do 22 časa dobilo struju dok su portugalske vlasti saopštile u isto vreme da su uspeli da obezbede električnu energiju za 750.000 ljudi. To nije ni 10% stanovništva ove zemlje.
Evo šta se o nezapamćenom zamračenju do sada zna, a šta ne zna, na osnovu izveštaja španskog El Paisa.
Tokom pet sekundi, u 12.32 ovog ponedeljka, 15 gigavata (GW) proizvodnje električne energije nestalo je iznenada iz sistema u Španiji.
To je, prema izvorima iz Vlade, predstavljalo 60% električne energije koja se u tom trenutku trošila u zemlji. Bilo je potrebno samo tih pet sekundi da izazovu haos ovog ponedeljka. Sistem se srušio, ali uzrok i dalje ostaje nepoznat.
Poluostrvo je doživelo masovni i istorijski nestanak struje, koji je ostavio kontinentalne delove Španije i Portugalije bez električne energije.
„Za više od 40 godina koliko radim u ovom sektoru nikada nisam video nešto slično“, rekao je Horhe Fabra, koji je deceniju bio predsednik kompanije Red Eléctrica.
Tokom popodneva, električna energija je počela da se vraća u pojedinim delovima zemlje.
Ali glavno pitanje koje i dalje stoji je – šta se desilo.
„Ne odbacujemo nijednu hipotezu“, izjavio je premijer Pedro Sančez na konferenciji za novinare oko 18 časova.
„Ne znamo uzroke“, ponovio je Sančez, dodatno povećavši neizvesnost oko ovog istorijskog energetskog kolapsa.
Kada je počeo prekid u snabdevanju?
U 12.32 detektovana je „veoma snažna oscilacija u tokovima snage“ na električnim mrežama. Ta oscilacija je rezultat gubitka proizvodnje, odnosno pada u proizvodnji električne energije, koja u Španiji dolazi pretežno iz nuklearnih elektrana, hidroelektrana, kombinovanih ciklusa, kao i solarnih i vetroparkova.
Gubitak snage je bio izazvan nestankom 15 GW proizvodnje tokom tih pet sekundi. Da bi se shvatila veličina problema – pet španskih nuklearnih elektrana zajedno imaju instalisanu snagu od 7,4 GW.
Oscilacija izazvana tim padom, čiji se uzroci i dalje istražuju, dovela je do isključenja španskog elektroenergetskog sistema sa evropskog, koji funkcioniše putem interkonekcije sa Francuskom.
To isključenje „dovelo je do kolapsa“ sistema i do opšteg nestanka struje, rekao je Eduardo Prieto, direktor Operativnih službi Red Eléctrica, na prvoj konferenciji za novinare u 14.30.
Kasnije, u 19.00, Prieto je ponovio ovo objašnjenje. On je naglasio da je reč o „apsolutno izuzetnom događaju“, jer „nikada ranije nije zabeležen incident ovih razmera“ u Španiji.
Kada će problem biti rešen?
Prieto je u 14.30 izjavio da će potpuni oporavak sistema u Španiji trajati između šest i deset sati i da će biti „postepen i progresivan“. Međutim, na popodnevnoj konferenciji nije više pominjao tačan broj sati.
Vlada Španije je proglasila krizno stanje u energetici nakon prekida snabdevanja i započela radove na njegovom otklanjanju.
Tehničari Red Eléctrica i elektrodistributivnih kompanija rade na vraćanju napona, počevši od oblasti blizu Francuske. Kada se napon obnovi i dovede do elektrana, one mogu ponovo da pokrenu proizvodnju. Do oko 17.30 električna energija je već bila vraćena u delovima Katalonije, Aragona, Baskije, Galicije, Riohe, Asturije, Navare, Kastilje i Leona, Ekstremadure i Andaluzije. Do 18.45, Red Eléctrica je saopštila da su struju dobili i delovi Madrida, Valensije, Mursije i Kastilje-La Manče. Do 21.30, prema rečima Prieta, 35% snabdevanja strujom bilo je obnovljeno u Španiji.
Šta je izazvalo pad sistema?
Ni Pedro Sančez, ni Prieto, ni bilo koji zvanični izvor nisu objasnili šta je uzrokovalo ovaj bezpresedanski energetski kolaps. „Nećemo spekulisati“, ističu zvanični izvori Vlade. Sančez je na kratkoj konferenciji za novinare bez pitanja apelovao da se ne širi „informacija sumnjivog porekla“.
Da li je uzrok bio meteorološki fenomen?
Tokom sati tišine o uzrocima nestanka struje, pojavile su se različite hipoteze, neke od njih i demantovane.
Reuters je izvestio da je REN (portugalski operator elektroenergetskog sistema) nagovestio da bi čudan meteorološki fenomen u Španiji mogao biti uzrok. Međutim, izvori iz REN-a su kasnije demantovali tu informaciju, koja je ukazivala na navodnu varijaciju temperature u unutrašnjosti Španije.
Da li je moguće da je u pitanju sajbernapad?
Od trenutka kada se dogodio masovni nestanak struje, pojavile su se spekulacije o sajbernapadu. Predsednik Andaluzije, Huan Manuel Moreno, bio je prvi koji je saopštio da, prema informacijama regionalnog centra za sajberbezbednost, „sve ukazuje da nestanak ovih razmera može biti uzrokovan sajbernapadom“.
Priznao je da nije imao potvrdu od Vlade.
Nekoliko sati kasnije, potpredsednica Evropske komisije Tereza Ribera izjavila je u Briselu da, nakon konsultacija sa španskim i portugalskim vlastima, „nema indikacija da je incident izazvan napadom“.
Nacionalni kriptološki centar (CCN), koji pripada Nacionalnoj obaveštajnoj službi (CNI), saopštio je da istražuje mogućnost sajbernapada.
Španija je među zemljama koje godišnje prime stotine kritičnih sajbernapada. Zajedničko komandovanje sajberprostorom, koje je pod Ministarstvom odbrane, takođe istražuje moguće sajber poreklo incidenta.
Da li bi sajbernapad ovih razmera bio moguć?
Priprema i izvođenje sajbernapada koji bi isključio struju u skoro dve zemlje izuzetno je kompleksna operacija. Zahteva koordinaciju i ostvarivanje više ciljeva istovremeno. „Nestanak struje ovih razmera putem sajbernapada bio bi veoma težak, jer postoji mnogo segmentiranih električnih mreža“, kaže Martin Vigo, stručnjak za sajberpretnje. Čak i kada se napad dogodi, analiza i otkrivanje njegovog izvora nije jednostavna.
„Sajbernapadi na električne mreže su mogući u teoriji i praksi, jer su energetske infrastrukture vrlo kompleksni sistemi puni ranjivih tačaka“, kaže Lukasz Olejnik sa King’s College-a u Londonu. Napad bi, na primer, mogao biti usmeren na transformatore ili podstanice, izazivajući oštećenja hardvera i prekid rada, ali bi koordinacija ovakvog sinhronizovanog napada bila izuzetno teška.
Da li se nešto slično dogodilo ranije?
U Španiji do sada nije bilo znakova da se desilo nešto slično. Jedini uspešni primeri zabeleženi su u Ukrajini 2015. i 2016. godine, kada je Rusija bila označena kao odgovorna. „Ostali slučajevi bili su samo pokušaji, demonstracije ili glasine“, navodi Olejnik, uključujući još jedan pokušaj napada na Ukrajinu 2022. godine.
Zvaničnici koji istražuju ovaj slučaj imaju sve potrebne alate da otkriju šta se desilo. „Moguće je zamisliti različite scenarije, ali sada ne vredi nagađati: nemamo dovoljno podataka“, dodaje Olejnik. „Ne postoji jasan simptom koji bi nedvosmisleno ukazao da je ovakav nestanak struje izazvan sajbernapadom. Sve što je dosad viđeno može se objasniti i prirodnim uzrocima, bez zlonamernih dela. Zato je važno istraživati i izbegavati širenje glasina ili dezinformacija.“
Nacionalni institut za sajberbezbednost (INCIBE) je prošle godine upozorio na „veliki porast sajbernapada koji pogađaju industrijska okruženja i kritične sisteme“. Kao primer su naveli malver BlackEnergy, koji su ruski hakeri koristili 23. decembra 2015. za sabotažu distributera električne energije u ukrajinskoj oblasti Ivano-Frankivsk, izazvavši nestanak struje za 1,5 miliona ljudi.
Nacionalni bezbednosni odsek (DSN) takođe je u svom poslednjem izveštaju upozorio na „porast broja, učestalosti, sofisticiranosti i ozbiljnosti sajbernapada“. Tokom 2023. Nacionalni kriptološki centar je obradio oko 108.000 incidenata; INCIBE 83.500; a Zajedničko komandovanje sajberprostorom 1.480. DSN je upozorio na „sve tehnički sofisticiranije napadače i sve veću međusobnu povezanost sistema, što proširuje njihov mogući domet delovanja“.
Post Views: 614
