SEDAM GODINA OD POTPISIVANJA KUMANOVSKOG SPORAZUMA
SEćANJE NA SRPSKI EGZODUS
• Posle prekida NATO agresije i povlačenja trupa VJ sa Kosmeta više od 200.000 Srba i drugih nealbanaca iselilo se iz južne pokrajine
Posle 78 dana NATO bombardovanja, na jučerašnji dan pre sedam godina potpisan je Kumanovski sporazum kojim je okončana agresija 19 zemalja na SR Jugoslaviju, među kojima su prednjačile SAD, Francuska, Nemačka, Španija i Velika Britanija.
Akcija NATO snaga pod nazivom „Milosrdni anđeo“ počela je 24. marta 1999. godine posle neuspelih pregovora o rešenju krize na Kosovu i Metohiji, održanih u Rambujeu kod Pariza, u februaru i martu iste godine. Vazdušni napadi započeli su na osnovu naređenja tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, Vlada SRJ te noći proglasila je ratno stanje, a u većini gradova, prvi put posle Drugog svetskog rata, oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost. NATO i njegovi saveznici napade su izvodili sa brodova i podmornica u Jadranskom moru i četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u pojedinim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u Zapadnoj Evropi.
Vladavina Kfora
U Kumanovskom sporazumu između ostalog je napisano: „Državne vlasti Srbije i SRJ razumele su i prihvataju da međunarodne snage za zaštitu mira (Kfor) mogu da se organizuju i operišu bez ograničenja unutar Kosova i sa ovlašćenjem da preduzmu sve neophodne korake. Za tumačenje sporazuma nadležan je komandant Kfora, njegove odluke su obavezujuće za sve strane i pojedince, a ni on niti Kfor nemaju nikakve obaveze prema jugoslovenskim ili srpskim vlastima, ni prema samoj državi i njenim građanima.
Kfor niti bilo koji njegov pripadnik nisu odgovorni ni za kakvu štetu učinjenu javnoj ili privatnoj imovini do koje može doći u vršenju dužnosti“, piše u sporazumu.
Sporazum o povlačenju jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosmeta, u blizini makedonskog grada Kumanova, potpisali su zamenik načelnika Štaba Vrhovne komande Vojske Jugoslavije, general Svetozar Marjanović i general NATO-a Majkl DŽekson koji će tih dana postati prvi komandant jedinica Kfora na Kosovu i Metohiji. Jedinice MUP-a Srbije i VJ povukle su se sa Kosmeta posle donošenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a prve međunarodne snage, kontingent ruskih vojnika u sastavu Kfora, ušao je na teritoriju Kosmeta 12. juna 1999. U sastavu međunarodnih snaga na Kosmet je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega 30.000 iz zemalja članica NATO-a.
Milošević proglasio pobedu
Napadi na SRJ trajali su 11 sedmica i prema procenama poginulo je između 1.200 i 2.500 vojnika, policajaca i civila. Tokom 78 dana NATO agresije, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće i spomenici kulture, a tadašnje vlasti procenile su štetu na 100 milijardi dolara i tražile od članica NATO-a odštetu. Pojedini domaći ekonomisti smatrali su da je bombardovanjem Jugoslavije pričinjena šteta od 29,6 milijardi dolara. Tadašnji jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević, posle potpisivanja mirovnog sporazuma, u jednom od svojih retkih obraćanja naciji proglasio je pobedu nad snagama NATO-a i građanima, kako je rekao, „čestitao mir“.
Prema Kumanovskom sporazumu, SRJ se obavezala da će sve snage bezbednosti u roku od 11 dana po preciznom rasporedu povući sa Kosmeta i da će na njihovo mesto doći oko 50.000 stranih vojnika pod komandom generala NATO-a sa „najširim ovlašćenjima radi osiguranja mira i sprečavanja VJ i MUP-a da se vrate na Kosovo i Metohiju“.
Odlazak snaga Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije sa Kosmeta rezultirao je novim egzodusom srpskog življa. Naime, u narednih nekoliko nedelja posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma više od 200.000 Srba i nealbanaca napustilo je Kosmet. Na svoja ognjišta nikada se nisu vratili.
