Posete naših delegacija Krfu i nešto kasnije, krajem septembra, Solunu, odvijale su se u znaku 85-ogodišnjice proboja Solunskog fronta. Do kraja ove godine održace se najveci skup pobednika Prvog svetskog rata, u Parizu 11. novembra kad se obeležava potpisivanje primirja.
Komemorativnim svecanostima na Krfu prisustvovala je visoka državna delegacija na celu s ministrom odbrane Borisom Tadicem i nacelnikom Generalštaba Vojske SCG generalom Brankom Krgom, u kojoj su bili i Gordana Matkovic, republicki ministar za socijalna pitanja, Dušan Batakovic, ambasador SCG u Atini i drugi zvanicnici, dok je posetu Solunu predvodio potpredsednik vlade Srbije, Žarko Korac.
Prvi put ove godine pocast junacima Prvog svetskog rata odala je jedinstvena delegacija sastavljena od predstavnika svih asocijacija koje neguju slavne tradicije našeg naroda. Prema odluci republickog Ministarstva za socijalna pitanja, nosilac programa aktivnosti za obeležavanje 85-godišnjice proboja Solunskog fronta je Društvo za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine.
“ Komemorativne svecanosti su protekle u znaku visoke organizacije u kojoj je sve delovalo skladno i dostojanstveno “ istakao je Dragoljub Jurišic, sekretar Društva. Na Zejtinliku je, za razliku od ranijih godina, u svecanostima ucestvovala i grcka vojska, a svi saveznici su u Polikastrou i ovog puta su iskazali puno poštovanje prema srpskim ratnicima koji su bili nosioci proboja Solunskog fronta, najvažnije pobede u Prvom svetskom ratu.
Istorija je zabeležila da je od 18. januara do 21. februara 1916. godine 40 velikih transportnih brodova, od kojih šest sanitetskih, prevozilo Srpsku vojsku sa albanske obale do Krfa. Ukrcavano je i po 12 hiljada vojnika dnevno. Na Krfu nisu blagovremeno preduzete mere za prihvat vojnika. Osam dana su padale obilne ledene kiše, kakve nisu zapamtili ni najstariji Krfljani. Bez šatora, u oskudnoj odeci i obuci, iscrpljeni i iznureni posle ljutih bitaka, vojnici su masovno umirali.
Tadašnji ministar vojni general Božidar Terzic, u izveštaju od 22. decembra 1917. godine, obavestio je predsednika vlade Nikolu Pašica da je na Krf dovedeno 151.828, a u Bizertu 11.214 ljudi. Smatra se da je na ostrvu Vido i u „plavoj grobnici“ sahranjeno više od deset hiljada srpskih vojnika i regruta “ vojnicki receno, kompletna divizija. Na tom malenom jonskom ostrvu, 1936. godine podignut je veliki mauzolej-kosturnica u kome su smešteni zemni ostaci srpskih vojnika, sahranjenih na tom ostrvu 1916. godine i sa vojnickih grobalja iz osam logora Srpske vojske na ostrvu Krfu.
„Na Krfu suocavanje sa smrcu, u Solunu gordo obeležavanje velike pobede“. Jer da nije bilo Srpske vojske, kako je naglasio ministar Boris Tadic, ne bi bilo opstanka države, ne bi bilo epohalnog proboja Solunskog fronta. Tu je 125.000 srpskih ratnika bez zaštite od napada s bokova, bez dozvole centralne komande Solunskog fronta, sa ogromnom željom da se vrati svojim kucama i porodicama krenulo u odlucni juriš.
Sve što se kasnije je dogadalo svedocenje o narodnom karakteru Srpske vojske, rekao je ministar Tadic.
Osim državnih i borackih delegacija, i više od hiljadu hodocasnika iz Beograda, Novog Sada, Šapca, Kruševca, Smedereva i drugih krajeva, zajedno s predstavnicima grckog domacina, posetilo je ova istorijska mesta, gde se posle albanske golgote oporavljala srpska vojska da bi Solunskog fronta krenula u juriš.
Nažalost, prilikom odlaska u Solun krajem prošlog meseca, dogodio se vec poznati incident na makedonskoj granici kada je uhapšen clan delegacije potpukovnik Mile Novakovic.
Sekretar Društva za negovanje tradicija oslobodilackih ratova Srbije do 1918. godine, Dragoljub Jurišic odmah je obavestio ambasadora SCG u Skoplju i resornog ministra u Beogradu posle cega su usledili zajednicki diplomatski napori predstavnika naših vlasti i solunske delegacije koji su i doveli do Novakovicevog oslobadanja.
