Na „Lorealovoj nedelji mode“, koja je u ponedeljak počela u Torontu, svoje kreacije prikazaće i Zoran Dobrić i Slavka Plavšić. Mirjana Šćepanović kreirala je nakit i tašne koje će manekenke nositi uz Dobrićeve modele. Kanadska modna kretanja, odnosno ono što se od njih tek nazire, jer Toronto još uvek nije u ešalonu prestonica svetskih modnih tokova, uobličavaju tako i naši mladi kreatori i dizajneri čiji su talenat i osobenost već prepoznati na ovdašnjoj modnoj sceni. Oni će, među 69 kreatora iz cele Kanade, Rusije i Italije pred brojnim stranim novinarima, pokazati kako zamišljaju narednu modnu jesen. Danas (sreda) i sutra ljubitelji modnih zbivanja biće u prilici da pogledaju i njihove prezentacije ispod velike šatre na Natan Filips skveru u centru grada.
Zoran Dobrić, već poznat čitaocima „Vesti“, za ovogodišnju jesenju kolekciju je izabrao jednostavnije, nosivije i komercijalnije modele.
– Moj stil je još uvek prepoznatljiv, iako je kolekcija komercijalnija u odnosu na ono što sam pre radio. Ne odustajem, naravno, od unikata, pa se, tu i tamo, i oni pojavljuju. Originalne tekstilne motive, koje sam skicirao i oslikao rukom, manipulisao sam u kompjuteru i digitalno odštampao na razne vrste svile. Na taj način sam reprodukovao svoj originalni tekstilni dizajn i istovremeno ga učinio komercijalno dostupnijim. U kolekciji će se osetiti doza nostalgije i evropskog uticaja, a čitav „look“ je upotpunjen tašnicama i nakitom Mirjane Šćepanović – ističe Dobrić, u čiji su talenat i originalnost mogli da se uvere i ljubitelji mode u Beogradu, gde je gostovao u oktobru prošle godine.
Slavki Plavšić ovo je treća „Lorealova nedelja mode“. Ovaj put, inspiraciju je našla u viktorijanskoj eri, a boje, koje upotrebljava u kolekciji izrađenoj od svile, vune i kože, imaju snažnu simboliku, pa tako, na primer, tamno tirkizna predstavlja horizont, boja zemlje ogromnu teritoriju kojom je kraljica Viktorija vladala, a bela povratak na stroge moralne norme i puritanizam.
Lepota suprotnosti
Mirjana Šćepanović ističe zanimljivu i uspešnu saradnju sa Dobrićem:
– Iako imamo vrlo sličan ukus, mi se ne izražavamo na identičan način. Zoran je sav u organskim oblicima, ja vrlo često polazim od veoma jasnih geometrijskih oblika, kojima posle dam da se razigraju, pa se, možda, tu negde nađemo. Ovo je naša treća revija, na početku smo se sastali, dogovorili se oko detalja i svako je samostalno radio svoju kolekciju. Nemam utisak da je bilo puno kompromisa i podređivanja onom drugom, mi smo, nekako, po prirodi komplementarni, stvari se same uklapaju. Naravno, garderoba je ono što ide prvo i na neki način diktira gde će se ići sa ostalim detaljima. Pošto sam sa tašnama pokušala da budem malo komercijalnija, nakit mi je ostao poligon na kome se igram i radim šta mi je volja. Koristim sve osim zlata, srebra i dragog kamenja, kombinujem materijale i sama sve izrađujem. Nakit, zapravo, pravim samo za revije i posle se njim ne bavim.
Naša sagovornica svesna je činjenice da većina kanadskih kreatora modi pristupa više funkcionalno, manje artistički, a na to imaju uticaja i klimatske prilike. Zima je duga i surova, pa, zapravo, gotovo ugašena tekstilna industrija u ovoj zemlji još diktira modu. – Nezavisni dizajneri vode bitku sa malim budžetima i visokim cenama izrade kolekcije koju je teško prodati na malom kanadskom tržištu. Blizina američkog tržišta i mogućnost izvoza ono je što daje nadu svima nama koji se bavimo modom u Kanadi – kaže Slavka Plavšić, koja poseduje dve diplome sa Više tehničko-tekstilne škole iz Beograda.
Po njenom mišljenju, kanadski dizajneri još nisu ozbiljna konkurencija svetski poznatim dizajnerima, ali kao i u svakoj delatnosti, i na modnom polju mnogo toga zavisi od ličnih ambicija i želja, ali i od smisla za biznis, što je pored talenta najvažnija komponenta u nečijem uspehu.
Mirjana Šćepanović, nekadašnji farmaceut u Beogradu , u Torontu je pronašla novu ljubav – dizajn. A za tzv. ačešories (detalji koji idu uz odeću) odlučila se i iz umetničkih i iz praktičnih razloga.
– činilo mi se da u toj oblasti treba manje materijalnih ulaganja, te da se mogu adekvatno izraziti pošto mi je opsednutost detaljima uvek bila karakterna osobina. Volim boje, nisam „crno-bela-siva“ varijanta i tu mnogo šta dolazi u obzir, u zavisnosti od inspiracije i dostupnosti materijala. Volim kada se moje tašne, osim po detaljima, i po obliku razlikuju od drugih. Ova kolekcija urađena je od talijanske kože, sa nešto malo krzna.
