Školovani doseljenici sa neengleskog govornog područja koji dobijaju radne vize ne pomažu rešavanju problema nedostatka obrazovane radne snage, već ga povećavaju. Ovo tvrdi novi izveštaj sa univerziteta Monaš, gde je ustanovljeno da manje od trećine ovih stručnjaka uspeva da ovde nađe posao u struci.
Između 2001. i 2006. godine, skoro 213.000 ljudi došlo je sa diplomama iz inostranstva. Većina pristiglih iz zemalja gde se govori engleski dobila je stručne poslove ili menadžerska mesta. Ali, samo 29,3 posto doseljenika sa neengleskih područja radi posao za koji su školovani.
– Oni ne učestvuju u školovanoj radnoj snazi, ali zato doprinose porastu broja stanovništva u gradovima i pritisku na stambeno tržište, kaže autor istraživanja Bob Birel.
Profesor Birel i koautor Ernest Hili pozvali su na zamrzavanje doseljavanja školovanih imigranata. U isto vreme, vlada se koncentrisala na organizovanje kurseva koji treba da doseljenicima pomognu da dosegnu standarde koji se traže od njihoveprofesije.
U izveštaju se navodi da poslodavci, kad je reč, recimo, o knjigovođama sa neengleskog područja, smatraju da su oni „tehnički sposobni“, ali da izražavaju rezervu prema njihovim sposobnostima za komunikaciju.
– Najveći problem je loš engleski i nedostatak iskustva u struci – veli prof. Birel „Australijenu“. – Postavlja se i pitanje kurseva za njih, odnosno, da li su zahtevi koji se na tim kursevima pred njih postavljaju umanjeni da bi im se izašlo u susret.
U svom odgovoru na ove nalaze, ministar za doseljavanje Kris Evans kaže da su upravo podaci iz izveštaja sa Univerziteta korišteni kod utvrđivanja politike vlade prema ovom pitanju. A to se, pre svega, odnosi na radno iskustvo doseljenika koji su studirali u inostranstvu, kao i na povećan broj viza čiji sponzori su sami poslodavci.
