Odlazak na prolećni godišnji odmor bračni par Dobrijević Dragomir (60) i Dragica (58) iz Karlsruea pamtiće po neprijatnostima koji su doživeli na granici nekadašnja „dva oka u glavi“, a sadašnjih nezavisnih država Srbije i Crne Gore.
Naime, poslednjih šest godina posle odmora po Srbiji (pretežno u Beogradu) njih dvoje auto-vozom putuju od Beograda do Bara (ponekad obrnuto), da bi nekoliko dana proveli – kako i dalje vole da kažu – „na našem moru“, dodatno se odmorili i napunili baterije za rad u „pečalbi“.
– Da je to putovanje auto-vozom veoma dobro rešenje bio sam ubeđen sve do pre neki dan – priča Dragiomir Dobrijević. – Nikad mi nisu smetali ti „oklopni“ vagoni koji navodno štite od usputnih krađa, ni varnice, koje nastaju kočenjem vagona i štete na karoseriji time prouzrokovane. Razmišljao sam: „Pa to je naša zemlja, naša pruga i treba podržavati naš turizam.“ Ali dok EU otvara granice na Istok, mi ih zatvaramo i gledamo samo kako jedni drugima da naštetimo.
– U 18 časova je bio utovar vozila, u 21 sat smo pošli iz Bara za Beograd. Supruga i ja smo imali kabinu sa dva ležaja i zadovoljni što je naše putovanje počelo kako valja, raspremili smo se i legli da spavamo, ne misleći da niko može da nam smeta. Na polasku u Baru pregledali su nam auto, dokumenta, prtljag i rekli da je sve u redu. Srećni i zadovoljni smo se opustili, ali oko ponoći samo što nas je od truckanja uhvatio prvi san čuli smo da je neko oštrim predmetom počeo da „tuče“ po vratima našeg kupea.“Pripremite dokumenta za carinsku kontrolu“, čuli smo glas carinika. Bili smo malo zbunjeni, ali predadosmo sve što su tražili. Samo što smo ponovo utonuli u san, kad opet neko poče da viče: „Carinska kontrola“, otvorite vrata i pokažite papire – priča Dobrijević.
– Hvala Bogu, prođe i to! Kratko smo prokomentarisali tu scenu, zapitali smo se da li je to normalno i od truckanja na jedvite nas opet uhvati san. Taman smo zaspali kad opet (verovatno istim onim oštrim predmetom) čusmo čoveka kako lupa po vratima. Procedura bi ista, pošto smo sada bili na drugoj granici. Oko 2 sata nam je carinik poželeo „laku noć“, ali je nama već „svanilo“. Htedosmo da popijemo kafu i zamolismo konduktera da nam donese (kako je bilo prethodnih godina) al nam on reče da ne sme da je služi, jer mu je zabranjeno da se slučajno ne bi obogatio. Pa kakva je to logika i koji ljudi su je izmislili? Da li je to razum koji treba Balkan da dovede u Evropu? Znam samo jedno da ću ubuduće dobro da razmislim da li poći istim putem – ispričao je Dragan Dobrijević.
Ostaje nada
Naš čitalac kaže da mu je bila želja da svoje iskustvo prenese zemljacima u dijaspori, da znaju šta ih čeka u dojučerašnjoj zajedničkoj otadžbini. Ipak, nadaju se će ljudi putovati slobodno kao u vreme nekadašnje Jugoslavije.
