PONESITE SVE ŠTO MOŽETE
• Dinar u Srbiji jača zbog čega se ne isplati kupovati potrepštine za vreme godišnjih odmora
Srpska dijaspora godišnje „upumpa“ u zemlju, prema najoptimističkijim procenama, fantastične tri milijarde evra, a o koliko važnim doznakama je reč svedoči i činjenica da se i državni budžet svake godine umnogome oslanja na ovaj vid finansiranja. Za ekonomiju zemlje je dobro što se radi o novcu koji dolazi, a da nije reč o privatizacionom prihodu ili zajmovima koje bi Srbija morala da vraća. Devizne doznake imaju veoma pozitivan uticaj na inflaciju. Tačno je da novac za „ispomoć“ povećava potrošnju, ali, kako je reč o čvrstoj valuti, ima i dobar efekat na inflaciju, odnosno jača vrednost domaće valute.
Međutim, jačanje dinara praktično znači da će sve što bi naši ljudi hteli da kupe u Srbiji plaćati skuplje jer je evro u matici i dalje u padu. S te strane, pre nego što se krene u otadžbinu, treba upozoriti da sve što može da se kupi kod kuće treba poneti da se novac ne bi osipao samo zbog tamošnje razlike u kursu.
Kao pola izvoza
Građani Srbije su prošle godine od rođaka i prijatelja iz inostranstva dobili novac koji je ravan polovini vrednosti ukupnog izvoza Srbije, procenio je guverner Radovan Jelašić.
– Doznake dijaspore su jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti zemlje. Taj novac se uglavnom koristi za pokrivanje osnovnih troškova života i podizanje životnog standarda primalaca i nije uključen u štednju i ekonomski razvoj zemlje – upozorio je Jelašić.
Guverner je ukazao da ne postoji strateški plan korišćenja tih sredstava, niti se ona planski ulažu u veće investicione projekte. Transfer novca preko banaka i dalje je skup i spor i za to ponekad treba i do pet dana, pri čemu banke u Srbiji ne pokazuju veliko interesovanje za doznake, dodao je Jelašić.
Indikativno je da kurs dinara prema evru osetno jača u dva navrata svake godine. Prvi put je to uoči letnjih godišnjih odmora, a drugi oko novogodišnjih i božićnih praznika. Tada najviše naših građana koji žive i rade u inostranstvu dolazi u zemlju s većim količinama novca. Kako je takozvani plivajući kurs dinara baziran na ponudi i tražnji, jasno je da prilivom velikih iznosa deviza jača tražnja za dinarima, pa tako i nacionalna valuta jača prema evru. To se često doživljava kao pljačka, mada ekonomisti negiraju tu teoriju.
Ipak, izvesna računica o gubicima koje dijaspora nehotice proizvede za svoj džep ima smisla. Ako se, na primer, uzme da je dinar najlošije stajao prema evru 12. maja ove godine, kada je trebalo izdvojiti 83,86 dinara za jedan evro, a sada 78,40 dinara, razlika u gubitku na kursu iznosi 16,3 milijardi dinara, odnosno 208 miliona evra prema jučerašnjem kursu Narodne banke Srbije.
Domaća valuta juče je ponovo zabeležila rast za 0,41 odsto, jer je prema srednjem kursu NBS-a evro vredeo svega 78,40 dinara. Pre toga, najniža vrednost evra bila je 25. decembra prošle godine kada je evro prema srednjem kursu NBS-a vredeo 78,34 dinara.
Iz Nemačke 20 odsto doznaka
Samo u Nemačkoj živi više od pola miliona Srba koji u zemlju šalju 20 odsto od ukupnih deviznih doznaka dijaspore. Taj novac, koji najvećim delom ide neformalnim kanalima, odnosno mimo banaka, uglavnom je namenjen članovima uže i šire porodice da bi pokrili kućne budžete, dok je ulaganje u proizvodne objekte i druge delatnosti zanemarljivo.
Dok je Meksiko uspeo da novcem od svoje dijaspore pokrene privredu, u Srbiji to nije slučaj. Prema nalazu Svetske banke, jedan od razloga slabe povezanosti leži u tome što dijaspora traži veće garancije i sigurnost da bi pojedinci ulagali u Srbiju.
Iako je nezahvalno prognozirati kakav će narednih dana biti kurs domaće valute, ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević plaši se da bi dinar mogao nastaviti rast jer to nije u interesu privrede Srbije.
– Dinar jača pod fasadom tržišta, ali za to nema nikakvog osnova. Ionako tanak izvoz još više će se smanjiti, dok će se uvoz pojačati. Srpski dug prema inostranstvu mogao bi dostići i 30 milijardi evra – ističe Kovačević.
Prema njegovim rečima, jak dinar odgovara bankarima, uvoznicima i svim lancima maloprodaje.
– Ukoliko nešto uvezete za 100 dinara, a prodate domaćem kupcu za 150 dinara, zarada ide i uvoznicima i bankama i prodavcima. Trpe jedino građani i izvoznici – tvrdi Kovačević.
On navodi da i dolazak naših građana iz dijaspore ima veliki uticaj na kretanje kursa dinara.
– Leto je period kada naši ljudi iz inostranstva u velikom broju dolaze u posetinu otadžbini. Cilj je da oni ostave što više evra, a ne bi me čudilo da se zbog toga dodatno snižava vrednost valute EU – smatra Kovačević.
Cene kao u EU
U Srbiji se ne isplati kupovati gotovo ništa jer smo po cenama (ali ne i standardu) dostigli Evropu. Štaviše, dug je spisak proizvoda koji su u Srbiji skuplji nego u Nemačkoj ili Austriji, pre svega kada je reč o hrani i tehnici. Stoga, ako neko misli da će u Srbiji nešto jeftino pazariti, u grdnoj je zabludi. Prosečna plata jednog Nemca je oko 2.000 evra, njemu su osnovne životne namirnice jeftinije za oko 30 odsto nego prosečnom građaninu Srbije, koji mesečno zaradi oko 360 evra. Da li zbog nedostatka konkurencije ili visokih trgovačkih marži, tek građani Srbije svakodnevno u prodavnicama za iste proizvode plaćaju više nego Nemci, čija je prosečna zarada sedam puta veća od naše. Trgovačke marže u Srbiji idu i do 25 odsto, a nekad i mnogo više, dok je u svetu ubičajena marža oko 12 odsto.
Skuplje za 12,1 odsto
Cene na malo u Srbiji u junu su bile veće za 12,1 odsto nego u istom mesecu prošle godine, a bazna inflacija je 9,9 odsto, objavila je juče Narodna banka Srbije.
Planirano je da u 2008. godini bazna inflacija, koja se odnosi na slobodno formirane cene na tržištu, iznosi tri do šest odsto. Republički zavod za statistiku objavio je da je inflacija u junu iznosila jedan odsto u odnosu na maj, dok je rast maloprodajnih cena robe i usluga u prvoj polovini 2008. dostigao 6,1 odsto.
