Republiku Srpsku proteklih dana potresla je još jedna velika afera u koju su upleteni zaposleni u nevladinoj organizaciji „Transparensi internešenl“ (TI). članovi ove svetske organizacije, čiji je glavni cilj borba protiv korupcije ovaj put su, po svemu sudeći, i sami postali učesnici u kriminalnim radnjama o čemu svaki dan na površinu izbijaju novi dokazi.
Naime, već desetak dana mediji u Republici Srpskoj, bliski vladajućoj garnituri među kojima prednjače „Nezavisne novine“ i Radio televizija RS objavljuju svedočenja osoba od kojih su određeni ljudi, među kojima je bilo i članova „Transparensija“ uzimali novac u zamenu za navodno skidanje sa takozvanih „crnih lista“ Amerike i Evropske unije koje su svojevremeno objavljene za pojedine građane u BiH.
Da su dali svojevrstan reket, imenom i prezimenom posvedočilo je nekoliko biznismena iz RS i svi su naveli da je u taj posao bio upleten i bivši radnik TI LJubinko Leković. Zajedno sa njim u celoj priči spominje se i lik koji se reketiranima predstavljao kao Mario.
Vremenom se ispostavilo da je Mario u stvari zaštićeni svedok u celom slučaju, ali njegov identitet su objavili predsednik NVO „Narodni front“ iz Banjaluke Dragomir Babić i neki mediji, koji su preneli da je reč o Vladimiru Latinoviću. Nakon što je njegov identitet otkriven, Latinović je otvorio dušu za „Nezavisne“ gde je rekao da je za sve aktivnosti na uzimanju novca znao lično i predsedavajući Odbora direktora TI Boris Divjak.
Sistem uzimanja novca od žrtava bio je gotovo istovetan. Prema izjavama svedoka, LJubinko Leković i Mario su ugovarali sastanke sa njima i objašnjavali im da mogu da ih, ili skinu sa „crnih lista“, ili da spreče njihovo postavljanje na te liste, ako im daju određenu svotu novca. Od Sime Krunića, smenjenog direktora „Srpskih šuma“ i Samojka đorđe, bivšeg sudija iz Sokoca uzeli su po 5.000 evra i još po 4.000 maraka. Pare su pokušali da uzmu i od bivšeg direktora Telekoma RS u Foči Miloša Lazovića i bivših funkcionera RS Nedeljka đekanovića i Momčila Komljenovića, ali oni na tu priču nisu naseli.
Latinović tvrdi da je Divjaka upoznao prošlog leta u stanu LJubinka Lekovića. Za Divjaka, koji je na sastanku, kaže, samo ćutao, pretpostavlja da bi „mogao biti šef cele operacije“. Na takav zaključak ga je, priča, navelo to što je Divjak prisustvovao njihovom sastanku, na kojem se otvoreno govorilo o reketiranju. Sve ovo Latinović je ispričao i policiji.
– Prevarantska šema trajala je od 2004. godine, kad sam počeo sarađivati s Lekovićem, koji je tada radio kao pravni savetnik u TI, pa sve donedavno. Na ideju je došao Leković, koji me je uvukao u mrežu prevara. Na početku, prevare su bile vezane za ljude sa crne liste, ali kasnije na meti su se našli mnogi biznismeni od kojih su tražili novac kako ne bi završili na crnoj listi – rekao je Latinović i naveo da je bilo negde oko 15-20 žrtava.
Odmah po objavljivanju ovih informacija oglasio se i premijer RS Milorad Dodik koji je rekao da i on ima saznanja o reketiranju kao i da taj predmet već mesecima leži u Tužilaštvu BiH. S druge strane, u jedinom javnom istupu nakon izbijanja afere, Boris Divjak je rekao da je vlast RS nudila veliki mito TI da prestane istraživati sumnjive slučaje nekoliko javnih ugovora, od kojih je najznačajnija privatizacija naftne industrije, ali da TI na to nije pristao. Na ove reči, premijer Dodik je odgovorio da se Divjak „ponaša kao dete uhvaćeno u lopovluku“.
Objavljivanje ovih svedočenja izazvalo je, prema saznanjima „Vesti“, pravo rasulo u redovima ogranka TI u BiH. Do lidera ove organizacije u BiH Borisa Divjaka ovih dana je nemoguće doći, a na oba mobilna telefona je nedostupan. Prema nekim, još nepotvrđenim informacijama, Divjak je prodao svu svoju imovinu u BiH i preselio se u Hrvatsku. Juče je reagovao portparol TI Srđan Blagovčanin koji je u otvorenom pismu „Nezavisnim“ najavio tužbu protiv ovog lista.
– Sasvim je jasno da razlozi ovakve medijske egzekucije, usmerene na rušenje kredibiliteta TI BiH, leže u činjenici da je TI BiH u proteklom periodu argumentovano upozoravao na vrlo ozbiljne indicije o korupciji ogromnih razmera u procesu privatizacije u RS i velikih javnih investicija – naveo je Blagovčanin
