Tekla je 1970. godina kad se Živomir Marković odlučio da iz rodnog sela Vodice, kraj Smederevske Palanke, krene u svet da traži posao. Obreo se tada, kao i mnogi njegovi zemljaci u Beču, gde se zaposlio kao građevinski radnik. Posle dve i po godine čuo je od prijatelja Živadina Milovanovića da ima upražnjeno radno mesto u fabrici klavira. Posrećilo mu se da u njoj dobije posao i iz nje 1999. godine ode u penziju.
Rad u fabrici klavira, koja se do nedavnog zatvaranja zvala „Erba“, predstavljao je pravo zadovoljstvo ovom Šumadincu. Marković je kao osnovac učio da svira klavirsku harmoniku u Muzičkoj školi „Vojislav Vučković“. U svet nota i muzike uvodio ga čuveni profesor Albin Fakin.
– Ja sam, kad sam stupio u „Erbu“, znao prilično o klaviru kao instrumentu i, naravno, o muzici – priča nam Živomir Marković, koji je bio u kraćoj poseti zavičaju. – Međutim, ja nisam posedovao tehnička znanja o izradi klavira. Znam šta znači intonacija, a šta nota, ali nisam poznavao tehnologiju od početka izrade do isporuke.
Kako je vreme proticalo, tako je ovaj austrijski penzioner, savladavao posao. Bio je jako zainteresovan i to je dalo rezultate, tako da je angažovan i na reparaciji starih i izradi novih klavira.
– Naučio sam ono što sam mislio da u svom veku neću nikad raditi – podvlači Marković. – Kad sam „ispekao zanat“ poverovane su mi i neke složene operacije, kao što su oblaganje furnirom i politiranje. Naučio sam, naravno, da menjam ram i žice i to prevashodno kroz veliko lično interesovanje.
Naš sagovornik veli da su klaviri rađeni u Fabrici „Erba“ do njenog zatvaranja.
– Pojavom elektronskih instrumenata, smanjila se potreba za klavirima – predočava Marković. – Poznato je da klaviri zauzimaju puno prostora u stanovima, a uz to su i prilično skupi. Klaviri se teško prave i s mukom transportuju tako da su ustupili mesto elektronskim instrumentima.
Marković živi u Austriji gotovo četiri decenije. Od kad se penzionisao često je na relaciji Beč – Smederevska Palanka, gde ima kuću. U rodnom selu poseduje vikendicu.
– Rođen sam u Vodicama i ostajem Vodičanin – veli Marković. – U Vodicama smo prošle godine osnovali Zavičajno-turističko udruženje „Vidovača“. Meni je povereno mesto potpredsednika. Želja mi je da Udruženje dugo traje i da kroz svoje aktivnosti i akcije neguje našu tradiciju i kulturu.
