Dr Darko Trifunović sa beogradskog Fakulteta bezbednosti i dugogodišnji savetnik u Vladi Republike Srpske za haška i pitanja terorizma veruje da hapšenje bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića treba sagledati i u kontekstu predstojećih američkih izbora i ambicije Ričarda Holbruka američkog izaslanika za Balkan ratnih devedesetih, da ponovo zasedne na neku od visokih funkcija buduće administracije u Vašingtonu.
– Karadžić je više nego nezgodan svedok za Holbruka. Pred Haškim sudom možemo očekivati iznošenje podataka koji će biti direktno upereni protiv kredibiliteta američkog političara. Neće izostati ni poziv Holbruku da svedoči i odgovara na mnoga nezgodna pitanja, pa i o svojoj odgovornosti za Srebrenicu i dogovoru koji je postigao sa Karadžićem da će biti zaštićen od Haga ukoliko se povuče sa svih funkcija i napusti RS.
xPostojanje tog sporazuma Holbruk uveliko demantuje?
– Dogovor je sigurno postojao, a uspostavljen je između Holbruka i dr Trifka Guzine, u avgustu 1995. u Solunu. Samo malobrojni znaju da li je postignut u usmenoj ili pismenoj formi. Biće jako nezgodno ako Karadžićeva odbrana izađe s papirom koji nedvosmisleno potvrđuje postojanje američkih garancija za bivšeg predsednika RS.
xKako objašnjavate da se Holbruk među prvima oglasio slaveći Karadžićevo hapšenje, pa je čak zatražio i smrtnu kaznu?
– To je u maniru političara koji jedan očigledan poraz želi da pretvori u pobedu, a zapravo je svestan da je precrtan za buduću političku karijeru i da o bilo kojoj visokoj državnoj funkciji u američkoj administraciji može samo da sanja.
Izvisio kod Obame
• Zar podatak da među 300 članova saradnika spoljnopolitičkog tima Baraka Obame nema Holbruka ne urušava vašu tezu o značaju bivšeg Klintonovog izaslanika za Balkan?
– U prvoj polovini ove godine Holbruk je, kao duh iz boce, u pratnji lažnog bosanskog Jevrejina Saše Toperića obilazio balkanske zemlje u nameri da obnovi priču o sebi kao tvorcu mira u Bosni i tako zauzme dobru poziciju kod Baraka Obame. Upravo u vreme kada je Obama stvarao svoj brojni tim, aktuelizovana je priča o tome kako je Holbruk nepoželjan saradnik. On je iz tog tima izostavljen, dok je svoje mesto našla bivša državna sekretarka Madlen Olbrajt.
xAko Amerikanci stoje iza hapšenja, zar neće Karadžićev nastup u Tribunalu naneti više štete kredibilitetu američke spoljne politike nego Holbruku?
– Sve što se dešava uoči izbora za Belu kuću treba posmatrati u funkciji tih izbora. Karadžićevo hapšenje, a pre bih rekao preuzimanje, u ovom trenutku dobro je za neke struje u Vašingtonu, kao i za neke struje u Beogradu. Nejasno je samo da li su to uradili ljudi iz tabora Demokratske stranke ili republikanci kojima Holbruk takođe smeta i žele da ga imaju u šaci, a to je najlakše postići osvetljavanjem njegove nimalo mirotvoračke uloge u BiH.
x Zašto kažete preuzimanje? Verujete li da su Karadžića uhvatile strane službe i samo izručile zatečenim vlastima u Beogradu?
– Nemam dokaza i neću da spekulišem, ali je činjenica da vlasti u Srbiji domaćoj javnosti duguju odgovor na pitanje koje bezbednosne službe su uhapsile Karadžića. Da se razumemo, mi smo usvojili zakon koji nas obavezuje na hapšenje i izručenje haških optužbenika Tribunalu, ali isto tako građani imaju pravo da znaju ko to hapsi po Srbiji i kako. Ako se ispostavi da su to učinila lica koja nisu bila ovlašćena i da su ga naše službe samo preuzele, onda najodgovorniji treba da podnesu ostavke.