ALEKSANDAR VIDENOVIć ZNANJEM OTVORIO DVERI UNIVERZITETA U čIKAGU

Ravno 30 godina neprekidnog učenja trebalo je dr Aleksandru Saši Videnoviću (37) da postane prvi Crnogorac-profesor na prestižnom američkom Univerzitetu Nortvestern. NJegov put kojim se ređe ide, od rodnog Bara do katedre u čikagu, meri se hiljadama kilometara, ali i stotinama najviših ocena kojima je „popločao“ ovu trasu.
Nesvakidašnju ljubav prema knjizi i učenju pokazao je još u OŠ „Blažo Jokov Orlandić“, maturirao je u barskoj Gimnaziji kao jedan od najboljih đaka u njenoj istoriji, a potom u istom stilu okončao studije medicine na Univerzitetu Beograd. Novi, do tad najveći izazov svojim intelektualnim kapacitetima, postavio je tačno pre deset godina odlukom da karijeru nastavi preko okeana.

Svaki početak težak

-Prvih godina u SAD bilo je jako teško, nisam stvarno nikoga znao u čikagu, i to nosi težinu sa sobom. Vremenom se čovjek navikne, ovdje je dobro što, ukoliko pošteno odradiš ono što se od tebe očekuje, dobiješ moralnu podršku ne samo za posao, već si i u društvu prihvaćen kao njihov dio, i to mi je jako pomoglo, a onda počne da se razmišlja na engleskom… Mislim da sam se dobro aklimatizovao, važno je naglasiti da čovjek u ovakvim životnim prekretnicama uvijek nešto dobije, a nešto izgubi, uvijek je nešto odavde što bih želio da imam tamo, a nemam, i obratno- zaključio je dr Videnović.

-U Beogradu sam postao asistent na katedri za patologiju koju sam specijalizirao, a onda sam 1998. otišao u čikago na postdoktorsko usavršavanje. Na Univerzitetu Ilinoj sam izučavao poremećaje spavanja, a onda prešao na Raš Univerzitet gde sam bio instruktor na neurologiji, zadužen za njihove „mozgove“ i bavio se Alchajmerovom bolešću na humanom moždanom materijalu-priča za „Vesti“ ovaj skromni stručnjak.

Naučnik svetskog glasa

-Još u Beogradu mi je želja bila da ganjam naučnu karijeru. Zasada sve ide po planu, profesorska pozicija me je jako obradovala i motivisala da i dalje radim. Zvanje predavača je ovdje veoma cijenjeno, u SAD i inače ispoštuju svaku profesiju koja doprinosi društvu, a, medicinska je jedna od vodećih po ugledu.
Najvažnije je da ljudi vole to što rade. Ništa mi nije teško kad je reč o medicini-kaže dr Aleksandar Videnović.

Nakon nostrifikacije diplome i završene prakse iz interne medicine, dr Videnović je na Nortvesternu specijalizirao neurologiju, a na Rašu završio užu specijalizaciju iz Parkinsonove bolesti i poremećaja pokreta. U međuvremenu, magistrirao je na metodologiji kliničkog naučno- istraživačkog rada u oblasti duboke moždane stimulacije u oblasti histonije. Decenija permanetnog učenja u SAD krunisana je lani promocijom u zvanje profesora na medicinskom fakultetu Nortvesterna, a treba li reći- sve njegove američke ocene bile su „grejd ej“, odnosno, najviše moguće!

Uz indeks i radnu agendu u čikagu je upoznao sadašnju suprugu Nensi, takođe vrhunskog medicinskog stručnjaka-kardiologa i sa njom ima sina Stefana.
– NJeni su porijeklom iz Dalmacije, radimo u istoj bolnici, ona predaje na kardiologiji a ja sam na neurologiji. Kako je Nensi rođena u NJujorku, želio sam da joj pokažem što više Crnu Goru, pa smo imali veoma aktivan odmor, svaki dan u drugom mjestu od primorja i Cetinja, do sjevera -kaže Saša.
Dr Videnović je ovog proleća dobio nagradu Američke akademije neurologa, kojom će biti finansiran njegov naučni projekat u naredne tri godine.