Živorad Radonjić je pre pune dve decenije, nakon osam godina rada u Republičkom meteorološkom zavodu u Beogradu, krenuo u „beli svet“. Zaustavio se u Torontu, gde i danas živi sa suprugom Marinom i sinovima Stevanom i Petrom. Zaposlen je u uglednoj konsultantskoj kompaniji, koja se bavi kvalitetom vazduha, voda, zemljišta… Ovih dana boravi u zavičaju i često je na relaciji Staro Selo – Beograd, gde namerava da započne sopstveni biznis.
– To mi je sada žarka želja – podvlači Živorad Radonjić. – Nadam se da će se približavanjem i ulaskom Srbije u EU, otvoriti mogućnosti da i u svojoj zemlji plasiram stečena znanja. Poznato mi je koliko se na starom kontinentu pridaje značaj ekologiji, pa će i naša zemlja krenuti tim pravcem. Mnoge firme, uključujući one najveće, moraće da zadovolje neke ekološke standarde da bi mogle da proizvode i izvoze.
Radonjić u tome vidi svoju šansu i iskreno se nada da će kroz nekoliko godina za njegovu struku biti dosta posla. Dotle će – kako naglašava – njegova firma „Senes konsalting“ biti „na čekanju“. Očekuje da mu se priključi i stariji sin Stevan koji je završio studije na prestižnom univerzitetu i već dve godine radi u jednoj velikoj banci u Torontu.
– Mlađi sin Petar rođen je u Kanadi pre 13 godina i upravo je završio sedmi razred – priča Živorad Radonjić. – Voli Srbiju i češće dolazi kod bake i deke u Staro Selo. Samoinicijativno je naučio ćirilicu i sad može da čita naše novine.
Visoka tehnologija
– Trudićemo se da više vremena provodimo u Srbiji, bar leti, a tehnologije su toliko odmakle da više i nije bitno gde se čovek u kom trenutku nalazi. Ja sam, na primer, u Beogradu završio dva važna projekta i poslao ih u Toronto – kaže Živorad.
Radonjići su i srcem i dušom vezani za Srbiju. Živoradova supruga Marina, doktor prirodne medicine, sa zadovoljstvom govori o akcijama humanitarne prirode, koje su sprovedene u Torontu.
– Nekim našim ljudima, kad sam pre dve godine sa suprugom i mlađim sinom boravila u Srbiji, pričala sam o Radovanjskom lugu, mestu gde je mučki ubijen srpski vožd. Kazala sam da je crkvena kuća u porti hrama Zahvalnica prilično dotrajala i da tu obitava samo starac Milan koji od svoje skromne penzije ponekad kupuje božićne paketiće za decu. Ta moja priča bila je dovoljan razlog da se u kratkom vremenu sakupi i crkvenom velikodostojniku u Kanadi preda 3.000 dolara za račun izgradnje parohijskog doma u Radovanjskom lugu – ispričala nam je Marina.
Živorad i Marina za potrebe lečenja ljudi od teških oboljenja izdvajaju godišnje po 5.000 dolara. Humanitarnom radu usmeravaju i svoju decu. Marina, koristeći se stečenim znanjima iz prirodne medicine, olakšava tegobe obolelim osobama. Odlučila je da u Beogradu otvori kliniku prirodne medicine.
