U Kulturnom centru Srbije u Parizu, u ambijentu Izložbe nematerijalnog nasleđa Srbije, na temu krsne slave, predstavljen je roman Dragana Pajovića, Kraljevčanina i Parižanina, koji je pobrao simpatije okupljenih zemljaka. Iako tek objavljenu knjigu „Trideset slavnih“ prisutni još nisu pročitali, na osnovu čitanih odlomaka iz priča na adresu autora stigli su brojni komplimenti. Tako je Tatjana Rajčević rekla:
– Dok smo slušali, suze su mi dolazile u oči. Pisac je dotakao ono što je sklonjeno u nama.
Dušan Radosavljević je iz Šapca, zatekao se u to vreme u Parizu kao član delegacije Pokreta obnove Kraljevine Srbije, pa ocenjuje:
– Ovo je srpsko putovanje kroz vreme.
Veče su organizovali Savez Srba Francuske, Mondo klub i Kulturni centar Srbije. Naspram publike sedeli su Dragan Pajović, autor romana, Vladan Jočić, voditelj, Dragana Pajović koja je čitala delove iz bratovljeve knjige i koja je ilustrovala naslovnu stranu izdanja, i prof. Petar Gojković, zadužen za muzička intermeca. Na stolu i polici nanizane knjige.
Početak je označio „Mali cvet“ (Petit fleur), najlepša pesma napisana za klarinet, a izvođač Petar je nastavio:
– Roman sam video na Sajmu knjiga u Beogradu, autobusom sam se 30 sati vraćao za Beograd, da nismo kasnili ne bih uspeo da pročitam knjigu do kraja. Dakle, putujte autobusom.
Posle te pošalice, autor se obratio zemljacima sa „Drage moje Parizlijke i Parizlije“ i zamolio ih da u finišu prezentacije postavljaju pitanja, obećavši da će svakoga ko mu da negativnu kritiku, staviti u naredni roman, i to u negativnom kontekstu.
Dakle, bez obzira na to koliko knjiga nosi teških elemenata, bilo je vedro.
Pišući roman Pajović je koristio istorijsku građu i dokaze preuzete iz života, isprepletao je porukama i poukama, što je recenzent, akademik dr Miodrag Ignjatović ovako video: „Roman je istorijski umetnički izatkani kolaž, ukrašen draguljima erudikcije i udubljen u kolektivnu genetiku života.“
Radnja romana teče od Drugog svetskog rata do sredine sedamdesetih godina prošlog veka, a kako saopštava autor, junaci nose uspomene iz rane prošlosti, težnje za novi početak i povratak izgubljenog.
– Roman jeste završen, a može i da se nastavi – zaključio je Dragan i prisutne pozvao na čašice prijateljstva.
Matici da pomognemo
– Hvala Draganu u ime svih nas koji smo otišli iz Srbije, ali Srbija nikad nije izašla iz nas, pa ga pitam koliko Srbiji šteti nepoznavanje dijaspore – znatiželjan je Vladan Jočić.
A Dragan odgovara:
– Ko kaže da je Srbija zaboravila dijasporu? Mi od Srbije ne možemo ništa da tražimo, mi smo tu da pomognemo, a kroz lepu priču možemo Srbiji preneti šta nas boli i šta ne volimo.
„Majstori“ za sve sisteme
Poetesa Ranka Todorović Grubešić, u saglasju sa suprugom Mikijem, ubrzava reči:
– Prijatno veče, na momente dirljivo. Kad je Petar Gojković, uz svoj klarinet, zapevao „Ovo je Srbija“ i ja sam se pridružila. Kao pripadnik dijaspore saglasna sam sa ovde iznesenim stavom da smo različiti i da se ponekad ne slažemo, ali meni najviše smetaju oni koji stalno „menjaju kapute“ i još više oni koji opstaju kao vođe u svim sistemima. To je majstorstvo, a takve znamo.
Чланак Srpsko putovanje kroz vreme се појављује прво на Vesti online.
