Azilantkinje samice izložene su seksualnim nasrtajima azilanata sa kojima dele krov nad glavom. Direktorat za strance tvrdi da nema uvida u seksualno nasilje među azilantima i uopšteno nastoji da ublaži problem procenom da se „to“ dešava onoliko koliko toga ima u celom društvu. Uslovi zajedničkog smeštaja, što je preduslov za sve ostalo, variraju od prihvatilišta do prihvatilišta. Svako dobija svoju sobu. Muška i ženska kupatila i toaleti su odvojeni. Muškarci skraćuju vreme čekanja odluka o svojim zahtevima pozivanjem na snošaj, neretko i nasrću na žene u hodnicima, a dešava se da obijaju zaključana vrata upadajući u sobe samica.
S iskustvom azilantkinje od godinu i po dana, ginekolog iz Pakistana Rabija Kan, alarmira javnost svojim svedočenjem. Izveštaj koji je napisala Direktoratu, dostavljen je i resornim ministrima. Ona se posebno angažuje u Tronhajmu u „Grupi za savete“ koja je istraživala seksualno zlostavljanje azilantkinja.
„Godinu dana možete da budete jaki, ali onda počinjete da slabite i da se predajete“, ispovedala se jedna žena koja je ostala u drugom stanju, može se reći, deleći hodnik samo s muškarcima.
Druga je pod pritiskom morala u belo roblje. Treća je posle zlostavljanja prebačena u novi centar bez prostorija za žensku intimu. Više žena je bio pod pritiskom da se oda prostituciji.
– Žene se ne osećaju sigurno u centrima za azilante, one koje su pobegle od nasilja ovde ponovo mogu da budu izložene novom nasilju – kaže dr Kan, koja danas vodi organizaciju za pomoć ugroženim ženama „Žene-grudve“.
