Veliki potencijal srpske dijaspore leži u njenom stručnom i profesionalnom znanju. Mnogi doktori nauka rade u vrhunskim naučnim institucijama, podseća dr Jovan Filipović, profesor Fakulteta organizacionih nauka
Uprkos nekim pokušajima da uredimo odnose između dijaspore i matice, oni su još daleko od očekivanja. I dalje zaostajemo za zemljama kao što su Grčka, Izrael, Irska ili Jermenija. Dijaspora je postala važan faktor u ekonomskom razvoju Indije, Kine ili Poljske, koja je odavno prestala da deli narod na maticu i dijasporu.
– Iako u svetu ima više od četiri miliona Srba, a godišnji priliv, kroz zvanične kanale, od četiri milijarde dolara čuva socijalni mir u našoj zemlji, država svoj odnos prema rasejanju iskazuje uglavnom kroz skok vrednosti dinara u letnjim mesecima kako bi dodatno ispraznila džepove sunarodnika koji dolaze u maticu – kaže dr Jovan Filipović, profesor Fakulteta organizacionih nauka i izvršni direktor organizacije GEPS (Grupa eksperata za prosperitet Srbije), koja je nastala na inicijativu povratnika iz inostranstva.
Najveću šansu za povezivanje Srbije sa svojom dijasporom profesor Filipović ne vidi toliko u državnim institucijama koliko u organizovanju pojedinaca, poslovnih ljudi, naučnika, sportista kojima država treba da pruži podršku u ovakvom delovanju.
Uspostavljanje savremenog partnerskog odnosa između matice i dijaspore nije moguće ostvariti bez definisanja pravnog statusa pripadnika dijaspore u matici, posebno njihovih građanskih i drugih prava. Srbija do sada nije uspela čak ni da prepozna ko sve čini njenu dijasporu. Profesor Filipović predlaže sledeću definiciju: dijasporu Srbije čine svi oni ljudi koji žive u svetu, a Srbiju smatraju maticom. Matica je ona država sa kojom se identifikujete kulturom i tradicijom, ona koju volite, poštujete i branite, kojoj se uvek vraćate, makar u mislima. Kao majka, jedna jedina. Ili, ukoliko živite u svetu, a uvek navijate za Srbiju kada ona igra protiv bilo koje druge države, onda ste sigurno dijaspora Srbije.
Veliki potencijal srpske dijaspore leži u njenom stručnom i profesionalnom znanju. Značajan broj ljudi ima visoko obrazovanje od kojih mnogi rade u tehnološki najmoćnijim sistemima. Procenjuje se da je među njima više od pet hiljada doktora nauka, od kojih mnogi rade u vrhunskim naučnim institucijama, na razvoju novih tehnologija – uključujući genetski inženjering, istraživanja novih materijala i kompjuterskih tehnologija, novih izvora energije, zaštitu prirode, najnovija medicinska dostignuća itd.
– Svi naučni radovi na temu dijaspore, a njih je ogroman broj, kažu da je dijaspora vrlo složen fenomen, sličan onima koje savremena nauka prepoznaje kao kompleksne organizacije, čija je osnovna karakteristika da ne trpe komandu spolja. Ona teži da se samoorganizuje, što ne oslobađa odgovornosti državu i nadležno ministarstvo koje bi trebalo da pruži podršku dijaspori kako bi prepoznala svoje veze sa maticom i uredila je na prirodan način, kako to proizilazi iz odnosa pojedinaca i grupa u dijaspori. Svi ljudi u dijaspori imaju međusobne veze, treba im samo omogućiti da ih ojačaju i stupe u prirodna partnerstva sa maticom – kaže dr Jovan Filipović.
Višegodišnji boravak u Americi i brojna rodbina koja živi u čikagu, odgovornost prema prijateljima, ali i potencijal koji vidi u partnerstvu matice i dijaspore opredelili su našeg sagovornika da se već dvadesetak godina bavi problematikom dijaspore na različite načine. Profesor Filipović je jedno vreme bio državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu i tada je pokrenuo projekte objedinjavanja potencijala matice i dijaspore, osnivanja centara za dijasporu pri regionalnim komorama i korišćenja savremenih info i telekomunikacionih tehnologija za komunikaciju sa dijasporom.
– Većina moje rodbine je u dijaspori, neki duže od 60 godina. Ja sam studirao u Americi, gde sam proveo sedam godina na Purdu univerzitetu u Indijani, gde smo supruga i ja magistrirali i doktorirali. Veliki broj mojih prijatelja živi u dijaspori – samo na Purdu univerzitetu u vreme mojih studija bilo nas je oko dvadesetoro iz Srbije, neki su želeli da se vrate, a neki ne. Znali smo da su trendovi takvi da će nas sve više biti u svetu, pa i mi koji smo u Srbiji, evidentno je da ćemo u budućnosti sve više putovati po svetu – kaže naš sagovornik i ističe:
– Mnogo bolja prijateljstva nastaju iz dobrih i poštenih poslova nego što dobri poslovi nastaju iz prijateljstava. Ako smo se okupili da bismo napravili dobar naučni skup onda ćemo uspostaviti uzajamno poverenje, to je model „mekog” organizovanja dijaspore, što ne znači da kasnije ne može da nastane i neki čvršći model.
Migracije su, po rečima profesora Filipovića, normalne, ali nije normalno da se pokidaju veze i nije normalno da država ne brine o ljudima. Uostalom, Grčka i Italija su izjednačile u pravima pripadnike svog naroda u matici i dijaspori po pitanju državljanstva, pasoša, prava glasa i slično, a Francuska takođe na pravi razliku između Francuza bez obzira na to gde su.
