KO JE REŽIRAO „NEZAVISNOST“ KOSOVA?
Ovo pitanje muči svakoga ko se bar jednom zapitao: kako je moguće da jedan tako primitivan i polupismen (uglavnom nepismen) narod, kao što su Albanci (i na Kosovu i u Albaniji), može da izdejstvuje, bez jake vojske, ekonomije i rata, nezavisnu državu i to samo veštim lobiranjem po najuticajnijim zemljama sveta? Zapravo sve što su „hteli“ kosovski Albanci odradile su za njih najmoćnije sile sveta i takozvana Međunarodna zajenica. Šta je to što su Albanci znali i mogli, a glupi Srbi nisu?
Odgovor je – NIŠTA!
Ne postoji ništa što kosovske Albance čini uticajnijim i moćnijim na svetskoj političkoj sceni nego što je to Srbija. Bolje reći ni Srbi ni Albanci nisu faktor koji može o bilo čemu odlučivati. Oba naroda, u svim državama u kojima žive, obezglavljena su i prepuštena stranim vlastelinima – već vekovima. Albanci moćnu vlastelu nikada nisu ni imali, i zapravo su kao narod dovedeni na prostore Balkana u režiji rimokatoličke crkve krajem prvog milenijuma nove ere za potrebe moćne evropske vlastele i njihove geopolitičke kombinatorike. Najvažnije je bilo da prihvate islam ili katoličku veru. Kasnije su po potrebi prevedeni u ateiste, pa opet u islam.
Zastava koju je dobilo „nezavisno Kosovo“ najbolje pokazuje ko je gazda ove teritorije i ovog naroda. Da su nezavisni imali bi bar svoju crvenu boju i orla pošto nikada neće moći da imaju sopstvenu ekonomiju, centralnu banku i vojsku. Posle B i H i „nezavisno“ Kosovo je druga „suverena“ država pod protektoratom koju je bombama komponovala „Međunarodna zajednica“ na prostoru bivše Jugoslavije. Crna Gora se sama prodala i bez bombi.
„Lider“ kosovskih Albanaca, Hašim Tači (rođen 1969. u Srbici) već sa 22 godine bio je politički aktivista (internacionalista i marksista), školovan i vojno (teroristički) obučavan u inostranstvu. Naprasno je postao „biznismen“ i bogat čovek uz pomoć kapitala kome niko ne zna poreklo. Po zvaničnoj biografiji on se kretao u krugovima emigrantske organizacije marksističko-lenjinističkog tipa „Nacionalni pokret za Kosovo.“ Iako su nacionalizam i marksizam-lenjinizam dve potpuno suprostavljene ideologije, nepismenom albanskom narodu je to očigledno svejedno. I to što je Tači malo previsok za etničkog Albanca, možda će nekome biti upadljivo. Tači je naprasno postao uticajan političar kome su vrata važnih ljudi u Međunarodnoj zajednici uvek otvorena. Za sada.
Samo deset dana pre proglašavanja nezavisnosti Kosova, 17. februara 2008. britanska privatna kompanija za istraživanja, razvoj i eksploataciju raznih mineralnih nalazišta „Lydian International Ltd.“ objavila je pozitivne rezultate svog dvogodišnjeg ispitivanja uzoraka tla iz oblasti na Kosovu. Projekat je nazvan „Rahovec“ i nalazi se u jugozapadnom Kosovu. Srbima je ovo mesto vekovima poznato kao Orahovac. Licenca za kopanje dobijena je decembra 2006., a istraživanje je obuhvatilo teritoriju od 85 kvadratnih kilometara.
Već početne analize tla pokazale su mogućnost postojanja velikih naslaga zlata, srebra, nikla, kobalta, a možda i dijamanata što će se tek ispitati.
Region ima veliki potencijal za mineralizaciju hroma platnijumske grupe elemenata (PGE) i boksit, tvrde u ovoj kompaniji.
Početno kopanje je izvršeno 1.5 kilometara duž zlatne anomalije. Jedan metar kontinuiranog uzimanja uzoraka potvrdio je postojanje mineralisanih stena sa najboljim rezultatima na površinskom kopu, a potom i do dubine od 73 metra. Tako su postepeno dobijeni uzorci koji daju od 0,87 g zlata po toni do najviše 7.97 g po toni. Susedni kop, lociran 75 metara prema severu, dao je u kopu dubokom 13 m mogućnost dobijanja zlata od 0,67 grama po toni do 1,94.
Prosečna vrednost nikla za sve uzorke tla daje 0,29% sa visinom od 0,51%. Nikl i kobalt anomalija se direktno odnose na stene locirane u tom rejonu jer je čitav Orahovac poduprt stenama gvožđa i magnezijuma koje se protežu jugozapadno ka Albaniji.
Glavni projekat kompanije je nalaženje zlata u području Dražnje na Kosovu.
I „International Herald Trubune“ podsetio je pre dve godine da „Kosovo verovatno ima značajna prorodne resurse uključujući neka velika nalazišta lignita (najveća Evropi) i rezerve olova, cinka, uranijuma, srebra, bakra i zlata. „To je verovatno razlog zašto najveće evropske sile podržavaju nezavisnost Kosova, a ispred svih Velika Britanija.“
O tome kako su slobodno vršena geološka ispitivanja iz aviona, uz punu saglasnost srpskih vlasti, neki slobodniji srpski mediji su diskretno objavili 2004. i 2005. Da bi strancima olakšali biznis i pomogli im da se što više obogate iskorišćavanjem srpskih resursa Skupština Srbije je 2004. donela i novi Zakon u porezu na dodatnu vrednost , pa je tako pored opšte osnovice od 18 % uveden i poseban porez od 8% koji upravo pogoduje navedenim kompanijama.
Taksa na korporativnu dobit amandmanima ovog zakona smanjena je sa 14% na 10%. To je sada najniži porez u Evropi.
Sva istraživanja radile su ove dve kompanije iz Velike Britanije i obe imaju naobičan logo: egipatska piramida je oznaka drevnog Vavilonskog bratstva i prisutna je i na američkom dolaru. Lav je takođe simbol Vavilona, koji se , po Bibliji, nalazio i u carstvu Davidovom, a takođe je prenet iz Vavilona.
„PAX TIBI MARCE, EVANGELISTA MEUS“ /“MIR TEBI MARčE, DOBRI GLASNIčE MOJ“ , zapisano je na knjizi koju drži lav sa navodnim likom Svetog Marka. Ovim hrišćanskim pozdravom jedan anđeo koji se pojavio baš tu pred očima Svetog Marka , po legendi, tako je pokazao da je Venecija od boga izabrano sveto mesto da on tu počiva zauvek. Zato su dva venecijanska trgovca u 9. veku navodno iz Aleksandrije krišom doneli tu mošti Svetog Marka. Izgrađena je i bazilika sa najskuplje i najbogatije ukrašenim oltarom na svetu.
Venecijanski trgovci su se svojski trudili da se prikažu svetu (i istoriji) kao veliki poštovaoci biblijskih proročanstava i hrišćanog duha. Običan narod ih je izgleda doživljavao sasvim drugačije, i to kao teške prevarante, secikese i lopove. Ali, nepismen i siromašan narod nije mogao da podiže velelepne bazilike i hramove u gotskom stilu i kipove i zapisuje istoriju. Tako nam je istorija predstavila ove venecijaske moćnike samo u jednom svetlu: onom koji je njima odgovarao.
Papa Pije II, međutim, rekao je za venecijanske trgovce kako : „…žele da se prikažu hrišćanima pred svetom, ali u stvarnosti oni nikada ne misle na boga, i izuzev države koju oni smatraju svojim božanstvom, ništa više im nije sveto“.
O karakteru venecijanskih vlastelina Makijaveli je zapisao da su bili „…odlučni u nameri stvaranja monarhije po rimskom modelu“. Opisao ih je kao „…trgovce ljudske krvi, izdajnike hrišćanske vere, koji su sporazumno podelili Svet sa Turcima i koji već planiraju da prebace mostobrane preko Dunava, Rajne i Sene, Tagusa (Teje) i Ebra u nameri da smanje Evropu na provinciju i pokore je svojim vojskama“.
Kada im je bio potreban Dubrovnik, stvorili su moćnu i „nezavisnu“ Dubrovačku republiku. Kada im nije bio više potreban pustili su u njega Turke.
O tome kako je rimokatolička crkva kao „Veliki Mozak“ za drevnu geopolitiku stvorila Muslimane možete pročitati u tekstovima „Islam- Moćno oružije Vatikana?“ i „Islam – prethodnica papske inkvizicije“. Ovi mozgovi su danas poznati kao Iluminati, i opet imaju velike geopolitičke planove sa Turskom.
O tome da mošti Svetog Marka verovatno nikada nisu ni prenete u Veneciju, već da su potpuno spaljene u Aleksandriji tvrdi istoričar Endriju čag (Andrew Chugg) u svojoj knjizi „The Lost Tomb of Alexander the Great“. On veruje da u bazilici Svetog Marka mogu biti mošti Aleksandra Makedonskog, a ne Svetog Marka te da je ovde u pitanju „možda najveća istorijska prevara“.
Ova životinja je simbol moći i uživanja, lenjosti i neradništva. Lav ne juri previše za plenom, već to za njega radi harem njegovih lavica i mlađih lavova. On po ceo dan drema na suncu, a kad ogladni tako strašno rikne da se sve životinje uplaše. Ovaj životinjski car vodi život upravo onako kako je sebi odvajkada namenila vlastela. Vlastelini ne rade, već samo troše i uživaju u materijalnim dobrima koja im stvaraju i donose podanici (primorani da to čine zbog sopstvene egzistencije). Jedini rad vlasteilna je ubiranje poreza uz uterivanje straha podanicima, a tron održavaju „rikom“ preko medija. Najmoćniji medij za uterivanja straha vekovima je bila crkva i Gospod Bog. Neposlušnima je sledilo zagrobno prokletstvo među đavolima, demonima i pod vlašću Satane koji bi ih polako proždirao. Ove paklene muke oslikavali su plaćeni srednjevekovni slikari i vajari i pisci (masoni) kojima su mecene i zaštitnici bili bogati plemići nazvani „ljubiteljima umetnosti“. Svi ovi umetnici postali su tako veliki i slavni.
Danas su plašenje preuzeli štampa i elektronski mediji, kao i profesionalni nevladini agitatori i politički aktivisti, takođe plaćeni i usmeravani od vlastele.
Sistem vladanja napravljen je odavno na hijerarhijskom modelu baš u obliku piramide, što je i logično jer se samo tako može efikasno vladati. Održao se i do danas, ali je vlastela danas za obične građane nevidljiva. „Šuma“ od koje se oni ne vide zove se – demokratija. Za demokratiju kao sistem vladavine važi stara srpska izreka: sto babica – kilavo dete. Naravno, pravljenje „kilavih“ država cilj je upravo globalne vlastele koja želi jedinstveno svetsko tržište, jednu svetsku trgovinsku komoru, svetsku banku, svetsku valutu, svetsku vladu i jedinstven svetski novac. Dok se narod kilavi i bira svoje političke babice da bi ga zamlaćivali, vlastelini jačaju svoju istinsku moć. Ona počiva na prikupljanju zlata, kontroli novčanih tokova i trgovine, kontroli prirodnih resursa (hrane, minerala, energenata), kontroli medija (uključujući tu i sve religije), nauke i istoriju, i naših života.
Da li su vlastelini širom sveta jedni druge kopirali kada su kao svoj amblem uzimali egipatsku piramidu i vavilonskog krilatog lava ili je u pitanju hiljadugodišnji dinastički kontinuitet?
Ovo se zapitao i ekonomista Lindon Laruš koji je okupio ekipu istoričara i ekonomista i počeo da prati migracije krvnih naslednika venecijanskog plemstva odnosno mletačkih trgovaca koji su drmali Evropom stotinama godina. Šta se nakon renesanse sa njima dogodilo? Gde su nestali?
Otkrio je da su u periodu od tri stotine godina migrirali preko Francuske, Nemačke i Holandije u Englesku. Ovo Venecijansko bratstvo je danas stacionirano u Londonu i sačinjeno sjedinjavanjem nekoliko najuticajnijih loža i to: anglikanske, švajcarske i holandske.
Tu je danas i sedište svetske masonerije i glavne obaveštajne službe MI6.
Iako Laruš to ne pominje čini se da većinu članova ove srednjevekovne oligarhije čine porodice koje se smatraju jevrejskim. Sesil Rot piše: „Trgovina u Veneciji je uglavnom bila koncentrisana kod Jevreja, koji su pripadali najbogatijoj trgovačkoj klasi. (The History of the Jews in Venice, 1930. )
Da li Jevreji kakve danas znamo (Jevrejin nije isto što i Judejac), zaista vladaju ili su vekovima smišljeno stvarani, po receptu katoličke crkve, da bi bili sluge (trgovci i bankari) globalne oligarhije koja vuče korene još iz drevnog Vavilona, Judeje i Aleksandrije? O tome će biti reči u posebnoj temi o svetskoj zaveri. Dakle, svetom ne vladaju Jevreji kao narod, već dinastičke porodice vavilonskog porekla koje su se vekovima krvno mešale sa evropskom vlastelom.
Drevne Judejce su ovi krstaši masovno deportovali u rimsku imperiju kao robove!
KO UPRAVLJA ENGLEZIMA?
„Oligarhijski sistem u Velikoj Britaniji nije autohtoni produkt Engleza ili britanske istorije. On predstavlja tradicije Vavilona, Rima, Vizantije i Venecije koja su prenete na britanska ostrva serijom državnih prevrata. Status Britanije kao „nation foutue“ moderne istorije (u prevodu totalno sjebane nacije) , upriličen je posebno u 16. i 17. veku zbog specifične metastaze venecijanske oligarhije u Englesku i Škotsku zajedno sa njihovom filozofijom, političkim uređenjima, porodičnim bogatstvima i imperijalnom geopolitikom. Pobedom venecijanske družine u Engleskoj između 1509. i 1715. stvoren je temeljni preokret u odnosu na dotadašnji uticaj Vizantije i Venecijanaca“, tvrdi istoričar Vebster Terpli.
Današnji masoni upravo su evoluirali od starih zanatlija koji su radili kao zidari za potrebe venecijanske vlastele.
Druga zanimljiva pojava u vladarskoj piramidi su masoni nama danas poznati kao tajkuni, koji su samo formalno vlasnici kompanija , a koje rade u interesu vlastelina i pod njegovom kontrolom, mada se vlastelin sa tom kompanijom nigde formalno ne povezuje. Posebno kada su u pitanju poslovi koji nisu dostojni imena neke kraljevske porodice, a to su trgovina oružijem, drogama, robljem, pranje para i, naravno, organizacija terorizma (modernih demona koji seju strah među podanicima). Oni su, verovatno, evoliurali iz starog rimskog prava kada su podobnim podanicima davali zemljišne posede i imovinu na korišćenje, ali ne u nasledno pravo, već samo zarad obezbeđivanja egzistencije. Za tu uslugu srednjevekovni pronijari morali su da služe vlasteli kao vojnici. Vremenom su ovi tobožnji feudalci zbog sve češćih ratova dobijali sve više poseda, pa su tako rasparčavani posedi lakomislenim i ratobornim kraljevima.
Sila koja drži lokalnog tajkuna verno uz svog vlastelina je njegov kriminalni dosije ili jednostavno masonska zakletva, čije kršenje može doneti metak u čelo. Poslovnih ugovora tu nema. Savremeni tajkun je često podstaknut da živi raskalašno, ali ne može nigde investirati bez odobrenja vlastelina.
Sve ovo razradili su izgleda još stari mletački trgovci. Rimokatolička crkva sa načelom In Hoc Signo Vinces je upravo njima dala najunosniji posao, koji ne priliči“skromnim“ duhovnicima, a to je kovanje novca i izdavanje papirnih obveznica na deponovano zlato.
Da je trgovina najunosnije zanimanje zabeleženo je i drevnom vavilonskom Talmudu:
„Rad je veom štetan i malo donosi“ (Getin 680)
„Nema lošijeg posla od obrađivanja zemlje: jer kad neko 100 srebrnjaka ima u trgovini može svaki dan mesa i vina imati; ko uloži 100 srebrenjaka u zemljoradnju, može samo soli i kupusa jesti“ (Jebamot 63a)
Dakle, mnogo je efektnije ugraditi se u tuđi rad vršenjem procene tog rada i njegovom prodajom i kontrolom robe i radnika. Da bi se ova filozofija sprovodila potrebno je uvek postojanje neke imperije koja će silom, na što većem prostoru, omogućiti slobodnu trgovinu i sakupljanje robova.
Reč dinar (ili dener) verovatno je grčkog ili starog srpskog porekla (možda izvedena od dan(ar) i označavala je srebrni zlatni novac. Mletački trgovci i bankari organizovali su rudarstvo i kopanje zlata i srebra, a Srbija je još tada proizvodila, po nekim istoričarima, čak jednu četvtrtinu evropskog srebra. Da li su upravo bogata nalazišta zlata i srebra bila razlog za tursku invaziju na Balkan? Da li su vojni posao odradile Osmanlije, a zlato otišlo u Vatikan i Veneciju? Turci su za uzvrat mogli preko svojih dahija da pljačkaju i globe narod i to im je bilo dovoljno.
Ovim novcem Venecijanci su finansirali krstaške ratove na Srednji Istok, a Arapima su prodavali oružije kako bi se borili protiv krstaša i novac tako vraćali natrag. I danas se ime dinar tamo zadržalo.
Dakle, formula, finansiraj obe strane , zavadi, pa vladaj , savršeno je funkcionisala najmanje hiljadu godina.
CITY OF LONDON
Preseljenjem u London, venecijanske trgovačke porodice su praktično zadržale moć i bogatstvo koje su stekle u rimskoj imperiji. Promenjeno je samo adminstrativno sedište. To je danas City of London, a udružene trgovačke porodice Vebster Terpli naziva – „KRUNA“.
„Kruna“ se ne odnosi samo na kraljicu Ujedinjenog Kraljevstva, već na City of London, staro jezgro Londona, gde se nalazi Bank Of England, prva privatna centralna banka. U finansijskom svetu Bank of England je isto što i Vatikan za sve religije širom sveta. To je AUTORITET. City of London ne potpada pod pravosudni sistem Velike Britanije i to je država iznad države kakvu mi obični građani (commons) znamo. City of London rukovodi radom britanskog parlamenta.
Vinsent Vikers direktor Bank of England od 1910. do 1919. za izbijanje Prvog svetskog rata okrivio je upravo City of London.
Endriju Karnegi je 1886. zapisao da „šest od sedam ljudi u državi može potopiti naciju u rat bez konsultovanja sa Parlamentom“.
„Kruna“ danas kontroliše vodeće svetske finansijske tokove, Centralnu banku Sjedinjenih Američkih Država (FED) , Evropske Unije (ECB), Svetsku trgovinsku organizaciju, Svetsku banku, Međunarodni Monetarni Fond (MMF), Banku za međunarodna finansijska poravnjanja u Bazelu i još mnoge nauticajnije međunarodne organizacije kao što su UN i NATO.
Jedan od uspešnih igrača „Krune“ koji je vešto vodio glasačku mašinu u UN nazvanu Pokret Nesvrstanih, bio je i Josip Broz Tito, mason višeg ranga, kome je dat na upravu veliki feud (tampon zona između istočnog i zapadnog vojnog saveza). Feud je nazvan SFRJ i imao je čak 20 miliona robova nazvanih Jugoslovenima. Prethodne gazde feuda, Karađorđevići, nisu se možda najbolje pokazali. Istorijska je činjenica danas da su prevrat 1941. izvršili „Englezi“. SFRJ je mogla sasvim solidno da razvija svoju ekonomiju i jaku vojsku, jer je bila u sigurnim rukama. Miloševićeva Srbija, kao i ova današnja to ne može. Da li raspad SFRJ znači da nisu mogli da nađu naslednika Titusu (masonu šestog stepena)?
Istoričar Džefri Stajnberg, saradnik Laruša možda misli i na SAD, Kanadu i Australiju kada piše: „Engleska, Škotska, Vels i posebno Severna Irska danas su malo više od robovskih plantaža i laboratorija za društveni inženjering koje služe potrebama City of London“.
Najpoznatija bankarska porodica iz „Krune“ je dinastija Rotšild koja je preko svojih tajkuna iz Rusije potpuno kupila Crnu Goru, staru mletačku trgovačku zonu interesa, ali i današnju Srbiju, a verovatno i Hrvatsku. Oduvek su bili i ostali vlasnici riječke rafinerije i INA-e.
Nama poznati bankar Džordž Soroš je agent dinastije Rotšild. Njegova organizacija „Fond za otvoreno društvo“, upravo je smišljena da pravi mrežu kooperativnih komesara i političkih agenata uticaja u zemljama koje „Kruna“ drži pod kontrolom radi lakše manipulacije javnim mnjenjem i političarima, a u cilju rušenja nacionalnih granica.
Naravno, niko od ovih isključivo parama zavrbovanih „nevladinih“ vojnika u civilu nema pojma ni za koga radi ni zašto to radi, a po najmanje zna kako zaista funkcioniše svetsko tržište. Dakle, psihološki ovi ljudi su obrađeni tako da duboko veruju da su „njihova“ „demokratska“ i „građanska“ ubeđenja put koji treba da slede i sa njega nikada ne skrenu u „pogubni nacionalizam“. Kao deca kojoj dajete bombonice da bi vam otkrila gde im roditelji čuvaju dragocenosti, pošto ne znaju čemu zlato služi. To što su neka „deca“ Srbi, neki Hrvati ili Jevreji za vlastelu nema važnost- svi su oni robovi i korisni idioti koji toga nisu svesni.
NEMAčKA DINASTIJA NA čELU UJEDINJENOG KRALJEVSTVA
Nakon što je škotska dinastija Stujuart ostala bez naslednika, jer je 18- toro dece kraljice Ane (koja je vladala od 1702. do 1714.) i njenog muža danskog princa Džordža misteriozno pomrlo, verovatno od posledica trovanja čuvenog Bordžijinog napitka, dovedena je na vlast hanoverska dinastija Sakse-Koberg- Gota koja je kasnije promenila ime u Vindsor. Današnja kraljevska porodica Velike Britanije ima nemačko poreklo i očito jak nemački gen za dugovečnost. Njeno Veličanstvo Kraljica Elizabeta II rođena je aprila 1926. godine i na tronu je od 1954. Njena majka je živela 100 godina.
Kraljica Elizabeta II je praktično predsednik Izvršnog odbora Krune. Ovu poziciju je imala i Kraljica Viktorija. Njen savetnik i tadašnji britanski premijer, Bendžamin Dizraeli, bio je poslušni agent venecijanskog trgovačkog bratstva.
Suprug kraljice Elizabete II, princ Filip od Mauntbatena sa titulom Vojvode od Edinburga je unuk grčkog kralja, koji je takođe nemačko-danskog porekla.
Otac princa Filipa, princ Endriju sudski je osuđen na smrt streljanjem znog izdaje i dezertiranja iz vojske u Grčko-Turskom ratu 1921. Život mu je pošteđen kada je britanski trgovac oružijem, sa naredbom kralja Engleske, platio grčkoj vladi da mu dozvoli da pobegne.
Po njega i porodicu je došao britanski ratni brod.
Sve sestre princa Filipa su bile u braku sa istaknutim nacistima pre Drugog svetskog rata. Da bi kasnije izbegao skandal Filip se odrekao grčkog državljanstva i Grčke Pravoslavne Crkve, pa je u krugovima plemstva napravljen aranžman da mu se da britansko državljanstvo i anglikanska vera. Aranžiran je i brak sa rođakom u drugom kolenu Elizabetom, današnjom kraljicom. Sve ovo osigurao je njegov ujak lord Luis Moauntbaten.
Zanimljivo je dodati i da je Princeza Dajana poreklom upravo iz svrgnute škotske dinstije Stjuart. Njena smrt može se dovesti i u vezu sa time, jer je mogla biti insajder ove dinastije, koja izgleda još ima žive naslednike. To tvrdi za sebe izvesni Majkl od Albanija, koji je imao kontakte sa pokojnom princezom Dajanom. Da li je zbog toga princeza uklonjena time što joj je nameštena veza sa arapskim plejbojem Dodijem Al Fajedom kako bi se u javnosti ostavio utisak da je ta vaza bila neprihvatljiva za dinastiju Vindsor? Zašto bi se prebogata princeza , majka budućeg kralja Britanije uopšte petljala, pa čak i verila, sa jednim bogatim arapskim plejbojem? Ono što je ipak istorijska činjenica, to je da britanski tron pripada Škotima, ukoliko imaju naslednike, a ne nemačkoj dinastiji i venecijanskim trgovcima.
VELIKA BRITANIJA JE UVEK POBEDNIK U RATOVIMA
Princ Mišel Štruca koji je bio rumunski ministar spoljnih poslova od decembra do septembra 1940., u svojim je sećanjima „The Suicide of Europe“ (1968.) zapisao jedan zanimljiv detalj.
Štruca je bio lider pronacionalističkog, hrišćanskog i anti- komunističkog pokreta „Legionari“. Nemački nacisti ispali su protivnici stvarnih nacionalista i zapravo ideološki saveznici svojih formalnih protivnika – komunista. Oni su zbacili „Legionare“ sa vlasti i odveli ih u koncentracione logore.
Ipak, pre nego je postao ministar Struca je bio u poseti Berlinu. Niko tada nije sa njim hteo da razovara, osim poznatog admirala Kanarisa, šefa vojne obevaštajne službe koji je prvi razotkrio pogubnost Hitlerove politike po Nemačku i želeo tajno da se nagodi sa čercilom o prestanku rata 1943. čerčil kao tajni agent „Krune“ to je, naravno, odbio jer je „Kruna“ fiansirala i podstrekivala na rat obe strane, upravo u maniru kako su to činili venecijanski trgovci i njihovi krstaši. Da se rat 1943. završio ne bi bilo ni jevrejskog „holokausta“ koji se odigrao 1944.
Jedan Kanarisov predlog ga je tada šokirao, jer mu je nemački admiral sugeriso da sarađuje sa protivnikom nacista, izvesnim Moruzovom, koga je Struca smatrao komunističkim agentom i protivnikom. Kanaris mu je, međutim, otkrio da im taj Moruzov daje najbolje informacije o ruskim vojnim pripremama.
Pre nego je napustio Berlin, Štruca se sreo i sa Kanarisovim zamenikom kapetanom Milerom koji mu je preneo svoje mišljenje da „Velika Britanija nikada nije i nikada neće biti poražena“. Još ga je prijateljski upozorio, svestan da kao pruski oficir time čini izdaju prema svojim nadređenjima, da se „nikada ni pod kakvim okolnostima kao ministar inostranih poslova“ u svojoj zemlji ne stavi na stranu koja je u ratu supostavljena Velikoj Brianiji. „Bićete smrvljeni. Velika Britanija je uvek pobednik.“
Kada je knjiga objavljena na ovaj detalj malo ko je obratio pažnju. Danas se ipak o tajnom društvu „Kruna“, koje sedi na tronu Velike Britanije, mnogo više zna, pa je Štrucino iskustvo još jedna potvrda Tarplijevih i Larušovih istraživanja.
BANK OF ENGLAND preuzela je kontrolu i nad ekonomijom SAD za vreme predsednika Teodora Ruzvelta (koji je došao na vlast bez izbora nakon atentata na predsednika Mekinlija, 1901. Tada je bančin agent J.P. Morgan preuzeo 25% američkog biznisa.
Prema „American Almanac“ bankari su deo mreže koja se zove „Club of the Isles“ i predstavljaju neformalno udruženje evropskih kraljevskih porodica.
Ovaj „Ostrvski Kulb“ rukovodi aktivom koja se procenjuje najmanje 10 triliona američkih dolara, iako se po nekim drugim autorima radi o nekoliko stotina triliona dolara. Radi poređenja, bruto društveni proizvod SAD je oko 13 triliona.
Oni upravljaju korporacijama kao što su: Royal Dutch Shell, Imperial Chemical Industries, Lloyds of London, Unilever, Lonrho, Rio Tinto Zinc, Anglo American DeBeers… Dominiraju svetskim snabdevanjem naftom, zlatom, dijamantima i mnogim drugim vitalnim sirovinama i razvijajju ovu aktivu u skladu sa svojim dugoročnim geopolitičkim planom.
Avganistan je najveći proizvođač opijuma i britanski i američki vojnici su tamo već godinama u „mirovnoj misji“.
POSEBNA „BRIGA“ ZA PRIRODNE RESURSE
Vojvoda od Edinburga je međunarodni predsednik Svetskog Fonda za Prirodu (The Worldwide Fund for Nature), navodno dobrotvorne organizacije za zaštitu ugroženih vrsta, a zapravo agenture za uticaj i orkestriranje etničkih sukoba u Africi tamo gde su bogata nalazišta zlata i ostalih minerala. Genocid u Ruandi 1994. samo je jedan u nizu koje je ovaj Fond prouzrokovao.
Od 1990. Svetski Fond za Prirodu upravlja programom „zaštite gorila“ u Parku gorila u Ugandi , na granici Ruande i Zaira, pored obližjeg Vulkanskog Parka na strani Ruande, i u zairskom Virunga Parku i u parku duž granice Kenije i Ugande. Svi ovi parkovi su, u stvari, služili kao baze za trening vojnih operativaca, regioni za insceniranje etničkih sukoba i skladišta oružija za „pobunjenike“ koji su u stvari svi bili vojnici i oficiri Ugandske Armije kojom je rukovodio, britanska marioneta Joveri Museveni. Musevenija je vodila britanski ministar za prekookeanski razvoj ledi Linda čalker.
Pod navodnom zaštitom ugroženih vrsta, slonova, nosoroga i tigrova, Fond je stacionirao dobro naoružane rendžere kao čuvare parka, koji su umešani u mnoga ubistva i napade protiv navodnih „lovokradica“, koji su u stvari bili lokalni politički i patriotski lideri i farmeri, koji su odbijali da napuste sopstvenu zemlju koju su obrađivali. Fond je imao program pretvaranja obradive zemlje u rezervate za „ugrožene“ vrste.
Naravno da bi svet dobio drugačiju sliku u javnosti, ovaj program zaštite divljih vrsta popularisan je mnoštvom snimljenih TV serijala „najbolje produkcije na svetu“ , famoznog BBC-ija. Da BBC bezočno laže zarad interesa oligarhije uverili su se gledaoci u SAD i 11. septembra 2001. kada je BBC obajavio o rušenju kule STC-a u Njujorku 26 minuta pre nego se ona stvarno srušila. BBC je toliko dobar da unapred zna šta će se dogoditi. Trenutno njihovi eksperti obučavaju zaposlene u RTS -u . Već školovani i iskusni dobili su otpremnine i oznaku „tehnološkog viška“ (kao moja malenkost). Potrebni su sveži mozgovi bez ikakvog znanja i diletanti.
Ugroženih divljih životinjskih vrsta na Kosovu nije bilo, pa su ulogu „majmuna“ dobili etnički Albanci.
Okotobra 2005. Kosovska poverenička agencija prodala je Feroniklova postojenja u Glogovcu kompaniji Alferon International Mineral Resources (iz Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva) za 33 miliona evra (tada 40 miliona USD). Ova agencija se bavila privatizaijom kosovske imovine u ime UN misi je (UNMIKA)
„Alferon je deo Grupe Evroazijski Prirodni resursi, velikog privatnog konglometrata za metale i rudarstvo. Alferon je prihvatio da investira 20 miliona evra u rudarsvo i preradu rude do 2009., pri čemu će zaposliti 1000 ljudi u prilično sromašnoj i bezperspektivnoj sredini do tada“, kaže se u izveštaju Agencije.
Ferniklovi kapaciteti su teško oštećeni NATO bombama, ali peć za topljenje rude je relativno neoštećena. Kao da su znali da će ga kupiti.
„Feronikl“ je bio u društvenoj svojini Jugoslavije i poslednji put je radio 1998.
„MUCH ADO ABOUT NOTHING“
Dakle, ako ste se zapitali koja je to sila mogla da orkestrira raspad SFRJ, etničke sukobe u Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu i Metohiji , kao i da organizuje prevrat u Srbiji i obuku UčK i HDZ i srpske paravojske, da za 50 -to godišnjicu NATO-a organizuje „vojnu vežbu“ sa stvarnim bombardovanjem jednog svog feuda u sred Evrope, u kojoj će bezpogovorno učestvovati 12 zemalja sveta, a da se tome ne suprotstave ni Kina , ni Rusija – to je mogao samo City of London. Baš kao što je orkestrirao Prvi i Drugi svetski rat i priprema Treći.
Razbijena infrastruktura malog srpskog feuda je za NAJVEćU IMPERIJU KOJA JE IKADA POSTOJALA NA ZEMLJI, samo sitna kafanska tuča sa razbijenim čašama i izlogom. Popravku će i ovako platiti sami „kelneri“, ako hoće da i dalje imaju svoju egzistenciju. Vlasnik kafane naplatio je svoje osiguranje i još više zaradio.
Isto je i sa režiranim neredima u Srbiji nakon proglašenja „nezavisnosti“ Kosova. Stručno izvedena paljevina (očito nekom hemikalijom) na ambasadi prekookeanske kolonije SAD, i na punktovima KFOR-a, i vešto medijsko orkestriranje narodnog gneva u pravcu ovog velikog trojanskog konja na globalnoj političkoj sceni, deo je predstave koju za svoje podanike „Kruna“ priređuje širom sveta. Naravno britanska ambasada je bila dobro obezbeđena tih dana.
Ali, „Kruna“ je uvek daleko od naroda. Zato je kruna.Za nas robove u Srbiji je mnogo zanimljivije ko su agenti MI 6 ovde na domaćem terenu. Po logici stvari glavni rukovodni kadar u vojsci i bezbednosnim službama i ne bi mogli da budu oni koji nisu u službi ove globalne mreže. Da je insajdera bilo mnogo i u vreme vlasti Slobodana Miloševića otkriveno je na suđenju u Hagu. Prosto su se utrkivali da dostave državnu arhivu na uvid i što više informacija. Danas ih ima još više.
Protiv koga je premijer Vojislav Koštunica (veliki hrišćanski vernik, neustrašivi predvodnik molebana i uspešni borac za vlast), organizovao 21. februara 2008. veliki protestni skup u Beogradu? Protiv vlade na čijem je čelu on već dva mandata i politike koju je on vodio? Meni to izgleda kao kada bi Džordž Buš govorio na protestu protiv rata u Iraku. Kako je Vojislav Koštunica srpski nacionalista i protivnik EU, kada je upravo njima ustupio ključne resurse srpske ekonomije uključujući i Kosovo? Zato što tako tvrde Sorosovi mediji? Kako je ovaj skromni, smotani i u mislima uvek odsutni čovek uopšte postao premijer? Zar nije bilo boljeg u Srbiji?
DA LI JE NJENO VELIčANSTVO KRALJICA UJEDINJENOG KRALJEVSTVA ZADOVOLJNA
Ja verujem da jeste.
