POMEN KRALJU ALEKSANDRU KARAđORđEVIćU U PARIZU

Pred monumentalnim spomenikom kraljeva Karađorđevića na ulazu u Bulonjsku šumu u subotu je održan pomen i memorijalni skup povodom tragične pogibije kralja Aleksandra u Marselju, 9. oktobra 1934. godine.
Pomen je upriličen po lepom danu, u ambijentu 15 trofejnih zastava, koje su nosili pripadnici svih generacija, ali su prednjačile starine okićene buketima odlikovanja, Francuzi koji se Srbima beskrajno dive, tvrdeći da većih junaka nema.
Taj skup bio je veliki trenutak za princa Vladimira (Andreja) Karađorđevića koji se prvi put poklonio senima svog pradede. Uz njega je bila i supriga Brigita, zatim ambasador Predrag Simić sa suprugom Jasminkom, vojni ataše pukovnik Slavoljub Dabić, poverenik Ministarstva dijaspore Mića Aleksić, predsednici i predstavnici naših udruženja i klubova. Na poziv Vladimira i Brigite došlo je i 30 njihovih prijatelja iz daleke Australije. U vidljivo emocionalnom naboju, jer je mesto na kojem je skup održan višedecenijsko svedočanstvo o velikom prijateljstvu francuskog i srpskog naroda, princ je ponosno rekao:
„Ovde se slavi moj pradeda“.

Zla sudbina

Pošto se naklonio svim palim za otadžbinu i slobodu, zahvalio prisutnima i iskazao ponos što je „nastavljač“ loze Karađorđevića, knez Vladimir je rekao:
– Na žalost, sudbina je namenila da nam sreća često okrene leđa, ali je važno da imamo jaku crkvu i srpsku veru.

A sve je delovalo svečarski. U odličnoj organizaciji Udruženja starih ratnika i potomaka kralj Petar Prvi. Počelo je himnama „Bože pravde“ i „Marseljezom’, a zatim je sledilo žito, kolač, vino i sveće. Kasnije i bogato raznovrsno posluženje za koje su se pobrinuli predsednik udruženja Petar Milić, njegove „desne ruke“ Radica, Ružica i Dušanka, kao i članovi naših udruženja, tako da se i prota Nikola osećao kao u crkvi pred oltarom.
– Aleluja, Gospodu se pomolimo, Oče blagoslovi sada, uvek i u vekove – molio je prota Nikola, kandilom raspirivao tamjan, a vinom prelio žito.
Potom je na red došlo polaganje cveća. Učinili su to predstavnici Skupštine dijaspore, Udruženja starih ratnika ANAC, Svesrpske zajednice Francuske, gradonačelnika pariskog 16. arondismana, kneževskog para i Ambasade Srbije. Usledile su lepe i tople besede, pa fotografisanje i, naravno, po srpskom običaju – čašica i slastan zalogaj.
I, sigurno je, više od stotinu okupljenih dugo će pamtiti ovaj pijetetni dan.

Borci za slobodu

– Stojimo pred spomenikom zahvalnosti francusko-srpskom prijateljstvu, ljubavi i bratske sloge, a „gradili“ su ih otac Petar I – Oslobodilac i sin Aleksandar I – Ujedinitelj. I kao što su otac Stefan Nemanja i sin Sv. Sava bili stvoritelji srpske države i crkve, tako su se Karađorđevići borili za krst časni i slobodu – rekao je prota Nikola.

Prijatelji iz Australije

– U raznim gradovima Australije je oko 3.000 prijatelja koji čine „Red Kralja Petra II Karađorđevića“, s njima smo kao familija, aktivni smo na humanitarnom planu, pomažemo Srbiju. Na četiri dana okupili smo se u Parizu, došli pred ovaj spomenik, a ići ćemo i u saborni hram Svetog Save na liturgiju – izjavila je princeza Brigita.