Juče smo u „Vestima“ pisali o donaciji bračnog para Svetlane i Dobrislava Panić iz Luksemburga, koji su novčani dar od 200 evra namenili za dva štićenika Humanitarnog mosta. Prvi deo od 100 evra je za 13-godišnjeg invalida Dušana Sretoviću iz Beograda, a drugi deo u istoj vrednosti dobrotvori su priložili kao zalog za jednu od naših novih akcija.
Pošto su odluku o uručenju ostavili novinarima „Vesti“, donacijom od 100 evra obradovali smo 18-godišnjeg Slobodana Stefanovića, koji sa majkom Slavicom živi u selu Trejak, u opštini Bujanovac.
Ovaj nesrećni mladić još od svoje devete godine, kada je tokom NATO bombardovanja pala velika bomba pored njihove kuće, boluje od dijabetesa. Od tada Slobodanu majka dva puta dnevno daje insulin. Slabašan je i deluje kao da mu je petnaestak godina, a ne kao punoletan mladić. Jedva je uspeo da završi četiri razreda osnovne škole. Pešačio je do škole u Klenikama po pet kilometara u jednom pravcu. U četvrtom razredu počeo je da pada u komu, toliko mu je šećer skakao, da je morao da prekine školovanje, a njegova mati Slavica s teškom mukom je prihvatila da će joj dete biti ceo život vezano za iglu.
Kontrola šećera u krvi
Kada reporteri „Vesti“ budu posetili malenu porodicu Stefanović i doneli im donacije dobrotvora iz Luksemburga i Sidneja, obradovaće Slobodana još jednim darom koji mu je izuzetno potreban. U pitanju je aparat za merenje šećera u krvi koji je obezbedila redovna donatorka Živka Kegl iz Landaua, zajedno sa svojim prijateljicama Ritom Wickert i Cristiane Engel. Slobodanov aparat se pokvario, tako da će mu nov i te kako dobro doći.
Kada je imao godinu dana ostao je bez oca koji se u stanju nervnog rastrojstva obesio u nedovršenoj kući u dvadeset devetoj godini. <đŽ>ivoti majke i sina od te tragedije postali su pravo mučenje. Upravo zbog zle sudbe koja ovo dvoje nevoljnika uporno šiba, oni su se našli na stranicama našeg lista, a mi smo odlučili da novac odnesemo na njihovu kućnu adresu.
Reporteri „Vesti“ javili su majci Slavici da će je uskoro posetiti i doneti novčani dar Panića, zbog čega se ova napaćena žena veoma obradovala.
– Veliko hvala tim dobrim ljudima što su odvojili od sebe da bi nama pomogli. Niste ni svesni koliko nam ta finansijska pomoć znači. Prvo što ću uraditi jeste da odvedem Bobana kod lekara na pregled. Do sada nisam mogla ni da pomislim na to, jer sve bih morala da platim, a odakle? Kupiću mu i nešto tople odeće i obuće, jer nema ništa, a bliži se zima. Pored toga, moram da mu izvadim ličnu kartu. Napunio je 18 godina, ali za taj dokument takođe nikako nisam mogla da obezbedim novac – rekla je Slavica Stefanović koja je, kao i njen sin, slabašna i nikakvog zaposlenja nema, samim tim ni prihoda.
Trošna kućica u kojoj majka Slavica i sin Slobodan žive ima samo jedan krevet koji su primorani da dele. Na ekserima, po nemalterisanim zidovima, visi odeća, stara, iznošena, ona koju dobiju od seljana i daljih rođaka. Frižider je pokvaren. U jednom uglu su stočić i drvena klupa. Tu obeduju. Šporet na drva daje im sigurnost da neće umreti od studi. Dole beton, prostirki nema. Prozori od drveta, neofarbani, od planinskog vetra ispucali. Nema ni zavesa. Na krevetu od gvozdenih šipki prebačena prostirka od grubog sukna, koju su načeli pacovi, a oni su jedini redovni posetioci ovog tužnog doma. Zimi se pokrivaju jednim iskrzanim ćebetom. To nije dovoljno, pa preko sebe nabacaju kapute. Nemaju posteljinu, jastuke, odeću i obuću. Lože, ali moraju da štede drva. Iako drva ima u izobilju, majka i sin su nejaki da ih poseku i donesu na leđima. Slavica obrađuje baštu iza kuće i odatle imaju malo hrane, za sve ostalo se snalaze kako znaju i umeju. Srećom, svugde ima dobrih ljudi i obično im neki komšija izađe u susret. Slobodana niko neće da zaposli. Zbog bolesti, nejak je i ne može da radi teške fizičke poslove, a za druge nije obučen. Teška sudba ih neumoljivo prati i svakog dana im je sve teže i teže da od nje pobegnu.
Kontakt adresa
Svi plemeniti zemljaci koji žele da pomognu Slobodanu Stefanoviću i njegovoj majci Slavici mogu se čuti sa njima telefonom i dogovoriti o načinu dostave donacije. Adresa je: selo Trejak, ZP 17524 Klenike, Bujanovac, Srbija, telefon: ++381 64 219 47 57.
Na usluzi je, naravno, i Redakcija „Vesti“.
Pročitavši ovu tragičnu životnu priču o Slobodanu i njegovoj majci Slavici i apel Humanitarnog mosta da im se pomogne, Redakciji „Vesti“ u Sidneju odmah se javila porodica Mitrović, poslavši novčanu pomoć u vrednosti od 50 australijskih dolara. I ova donacija biće do kraja sedmice uručena Stefanovićima, što će njihovu radost uvećati, kao i nadu da posle mnogo godina tamni oblak počinje da se diže i da će i njih bar malo ogrejati sunce sreće.
