Našu dijasporu muči recesija

SVETSKA finansijska kriza još nije sasvim prodrmala Srbiju, ali je naši sunarodnici širom sveta uveliko osećaju na svojoj koži. Problemi u bankarskim sistemima, auto-industriji, tekstilnim ili kompjuterskim gigantima nisu mimoišli srpsku dijasporu, koja uglavnom popunjava fabričke krugove. A prva otpuštanja upravo su krenula od proste radne snage.
U Nemačkoj, na primer, veliki broj naših gastarbajtera radi u „Mercedesu“. Obim proizvodnje je smanjen, počela su otpuštanja, pa je i njihova sudbina neizvesna.
– Skoro pola miliona Srba živi u Nemačkoj i mnogi rade upravo u ovim velikim industrijskim sistemima – kaže za „Novosti“ Predrag Rakočević, član Skupštine srpske dijaspore u Študgartu. – U „Mercedesu“ se kriza već oseća, a u „Poršeovoj“ fabrici recesiju očekuju tek u drugom kvartalu naredne godine. Prvo su otpušteni ljudi koji su radili preko zadruga, koji nisu bili zaposleni za stalno. A onda je i stalno zaposlenima smanjen broj radnih sati na 30 nedeljno. To će se, naravno, odraziti i na njihove plate.
Teško je proceniti, kaže Rakočević, koliko Srba radi u ovim magnatima, ali je verovatno reč o hiljadama. Slična kriza se oseća i u drugim industrijskim oblastima.
Istu sudbinu imaju i Srbi u Francuskoj. Ukidaju se mnoga radna mesta, ali su radnici, ovde, ipak zaštićeni jakim sindikalnim pokretima, što im ostavlja „lufta“ da još ne osete puno značenje reči „kriza“.
Pretpostavlja se da u ovoj zemlji živi oko 150.000 Srba. Socijalna struktura je različita, od profesora univerziteta do radnika. Ovi drugi najviše su zastupljeni u tekstilnoj i automobilskoj industriji i građevini, koje su veoma pogođene aktuelnom krizom.Hiljade radnih mesta ukinuće „Reno“, „Pežo“ i „Sitroen“, a proizvodne trake ovih giganata već su, poslednjih nedelja, stajale na takozvanom prinudnom tehničkom odmoru.
Zaposleni, ipak, nemaju preveliku brigu, jer je socijalni sistem u Francuskoj koncipiran tako da otpušteni radnik, uz dobru otpremninu, ukoliko je radio više od godinu dana, ima pravo i na 70 odsto od pune plate iz državne kase tokom dve godine.
I švedska auto-industrija je na granici kolapsa. Iz „Saba“ i „Volvoa“ već je otpušteno 3.000 ljudi, među njima mnogi sa naših prostora. U Savezu Srba u Švedskoj kažu da su najgore prošli spoljni saradnici, koje ne štiti ugovor o stalnom radnom odnosu.
– Najveći deo od 120.000 Srba u Švedskoj živi upravo na zapadnoj obali, Geteborgu i Trolhetenu, gde je skoncentrisana velika industrija – objašnjava nam Jeremija Isaković iz Saveza Srba u Švedskoj. – I, mada se govori pre svega o krizi u velikim fabrikama, probleme imaju i manje kompanije, jer one odrađuju poslove upravo za ove velike.
Tačne brojke niko ne može da odredi, ali svi koji se bave standardom naših ljudi u svetu kažu da će se njihovi budžeti značajno utanjiti. A utanjiće i dolasci u Srbiju, kao i količina deviza koje ovde ostavljaju.

BANKROT U AMERICI
SRBE u Americi sada najviše muči kako da vrate stambene kredite. Jer, u ekspanziji tržišta nekretnina, kupovali su po četiri-pet kuća i stanova. A kredite je mogao da dobije svako ko radi bilo gde. Ovo tržište, međutim, doživelo je slom, a Srbi, kao i Amerikanci, sada se hvataju za glavu, jer je vrednost kvadrata prepolovljena, a njihova zaduženost tolika da im preti bankrot.