Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Nema Srbina ni Crnogorca u Skadru, Vraki i okolnim mestima i gradovima gde žive Srbi pravoslavci i oni drugi Srbi muhamedanske vere, a da ne zna ko je profesor srpskog jezika Svetozar Ćiraković. Kako i ne bi znali onoga ko ih je naučio prvim slovima i srpskim rečima nakon skoro pola veka, a u nekim krajevima i poneku deceniju duže.
Sve je počelo kad su se mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, sveštenik Radomir Nikčević i Pavle Brajović dogovorili da pravoslavci i Srbi muhamedanci moraju znati svoj maternji jezik, pa je otpušteni profesor srpskog jezika iz Nikšića Svetozar Ćiraković poneo to breme na svoja leđa i započeo nimalo laku misiju – obnovu srpskog jezika i ćirilice u Skadru.
„Ideja o učenju srpskog jezika u Skadru rodila se u Udruženju srpsko-crnogorske nacionalne manjine „Morača–Rozafa” uoči Savindana 2008. godine. To je vreme kada i u Albaniji počinju da duvaju demokratski vetrovi, pa je Vlada Albanije, prvi put posle 74 godine, odobrila Srbima i Crnogorcima da mogu čuvati svoj identitet i u tom smislu slobodno učiti srpski jezik, koji je zajednička tekovina Srba sve tri vere: i pravoslavnih Srba, i Srba muhamedanaca, i Srba katolika”, priča nam u Skadru Ćiraković.
Nije bilo lako svakodnevno ni putovati od Nikšića do Skadra nekoliko stotina kilometara, ali želja da se, kako kaže Ćiraković, povrati naš jezik, ćirilično pismo, bili su iznad svake muke i nevolje.
U početku, u dosta skromnim uslovima, predsednik Udruženja Srba i Crnogoraca u Skadru „Rozafa–Morača” Pavle Brajović, uz nesebičnu pomoć mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, Ministarstva za dijasporu Republike Srbije, Kancelarija za Srbe u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije krenulo je u opismenjavanje naroda koji je osećao, ali nije razumeo jezik svojih dedova.
„Počeli smo sa nastavom 28. februara 2008. godine i od tada se odvija u kontinuitetu. Kurs srpskog jezika traje šest meseci u godini, tri meseca u proleće i tri na jesen”, priča Ćiraković. Prvi put od 2009. godine na srpskom jeziku pripremaju Svetosavsku akademiju, koju izvode polaznici kursa srpskog jezika.”
Kako su Srbi iz Skadra savladali „maternji jezik i igre iz Srbije” uverio se i krajem maja 2014. godine Njegova svetost patrijarh Srpski Irinej, kome su polaznici kursa srpskog jezika, od kojih su mnogi i članovi Kulturno-umetničkog društva „Obilić” iz Skadra, priredili prigodan program, koji se sastojao od recitacija, pesama i igara.
Da bi se snažnije utemeljili u srpskom jeziku, Udruženje organizuje brojne promocije knjiga srpskih književnika i književnih večeri u Skadru od Matije Bećkovića do Kaplana Burovića.
U održavanju redovne nastave Ćiraković je imao mnogo problema, kao kad su mu vlasti Albanije oduzele automobil kojim je stizao u Skadar.
„Morao sam da menjam više prevoznih sredstava, a dobar deo puta sam prevaljivao i peške. Znajući da je to uzvišena misija, išao sam napred, ponavljajući one poznate stihove: ’Niko ne zna šta su muke teške, dok ne pređe Albaniju peške’”, sa setom priča Ćiraković.
Srbi u Albaniji nam kažu da su srećni i zadovoljni što im se pružila prilika da tu gde su rođeni uče svoj jezik i čuvaju identitet, jer ugasi li se jezik, nestaće i njih, asimilacija je neminovan proces.
„Beograd je napravio izvrstan potez što svake godine prima studente iz Albanije, koji se potpuno besplatno školuju u Srbiji. Naravno, uslov je da prođu kroz kurseve srpskog jezika u Skadru i da srpski jezik poprilično dobro savladaju pre nego što dođu u Beograd”, dodaje naš sagovornik. „Oni na srpskom studiraju medicinu, farmaciju, mašinstvo, menadžment, ekonomiju… S ponosom ističem da je moj učenik iz Skadra Milorad Ajković stekao u Beogradu diplomu profesora matematike, a i sada je tamo na postdiplomskim studijama.”
Do sada je kurs srpskog jezika u Skadru pohađalo više od 700 kandidata.
Autor: Novica Đurićutorak, 04.10.2016. u 18:40
