Po savetu znalaca, za farbanje su iskoristili jesenje bogatsvo biljem, pretočivši boje jeseni na vunu.
Od kadifa dobijaju oker ili žutu, objašnjava učenica Tamara Milić, a za bojenje su koristili i koprivu, dud, lišće javora, cveklu… Takođe, od jedne biljke dobijaju različite boje.
Različite nijanse dobijaju su se u zavisnosti od vremena potapanja vune, objasnila je Teodora Sarić.
"Ovo je idealna prilika da se poveže teorijska nastava iz tekstilne tehnologije sa praktičnim radom", ističe profesorka Umetničke škole Ivana Stamatović.
U radu budućih tehničara dizajna tekstila uživali su i gosti Muzeja: "Bilo nam je interesantno zato što smo verovali da se koriste postojeće boje, industrijske… Međutim, svaka je boja od cvetova, biljke."
Čuvajući ovako nematerijalnu baštinu, i goste i učenike kroz proces farbanja vodili su autori radionice, kustosi Muzeja.
"Boje su postojane i istu boju ćete dobiti ako izmerite koliko ste stavili biljaka, koliko vode i koliko vune i koliko plavog kamena, ili već šta ste stavljali", objasnio je Aleksandar Todorović iz muzeja Staro selo u Sirogojnu.
Zanimljivi su i narodni nazivi boja, rekla je Svetlana Ćaldović, kustoskinja u muzeju Staro selo: "Krmezli, duvanli, vrana, šepteli… Šepteli je boja između roze i bež, kafena je boja kafe, duvanli je tamnobraon, vrana je crna … Krmezli je zelenkasto bež."
CH BORKA ĆALDOVIĆ, domaćica, Muzej Staro selo, Sirogojno
"Mi smo nekad vranili vunu, pravili crnu boju: koristi se jasen, crni jasen pretežno, odemo u šumu, ogulimo koru, stavimo u vodu i onda stavite nešto, zarđalo gvožđe i to stoji jedno petnaest dana", ispričala je Borka Ćaldović. "I onda posle to dobro skuvamo i dobijemo crnu, vranu boju."
Ofarbanu vunu, naredne školske godine učenici će iskoristiti za tkanje ćilima na istom mestu, u isto vreme.
rts.uzice@rts.rs
