Ministar odbrane Dragan Šutanovac u razgovoru za „Vesti“ pozvao je srpske državljane koji rade u inostranstvu, a u godinama su kada Srbi idu u vojnike, da dođu u otadžbinu i odsluže vojni rok.
– Po pitanju naših vojnih obveznika u inostranstvu ja tu nemam mnogo mogućnosti. Razumem da postoje neki ljudi koji su se obezbedili… zadužili u inostranstvu, ali istovremeno ne možemo da delimo ljude po tome da li žive u Srbiji ili u inostranstvu, i po tome da li imaju veću obavezu tamo ili u Srbiji. Mislim da je ispravno služiti vojsku u Srbiji i ako živite u inostranstvu. Moram da kažem da moja rodbina koja živi u Švajcarskoj služi vojni rok u Švajcarskoj i pozivam sve, kao što bi i moji sinovi da su u godinama za služenje, da odsluže vojni rok.
• Zar otkup vojnog roka više nije aktuelan?
– Ja sam čovek koji je mislio da je to dobro rešenje, jer bi se tim novcem praktično platili profesionalci. Ali, nažalost, to ne može da ima pravnu podlogu i meni je jako krivo zbog toga. Problem je što sam dobio od pravnika mišljenje da bi praktično mi takvom odlukom ugrozili ljudska prava onih koji nemaju finansijska sredstva. Ispalo bi da bi samo oni koji imaju novca bili u mogućnosti da otkupe svoj vojni rok.
Gavrilović se ne sveti đinđiću
• U ediciji „Službenog glasnika“ o ličnostima koji su obeležili 20. vek nije bilo Zorana đinđića, treba li zbog toga smeniti direktora „Glasnika“ Slobodana Gavrilovića?
– Nisam za njegovu smenu i apsolutno je netačno da bi on učinio bilo šta nažao porodici đinđić zato što je s njim svojevremeno bio u nekom sukobu. Naprotiv, Gavrilović je jedan veoma častan čovek. U pojedinim političkim situacijama se nije slagao sa đinđićem, a nisam ni ja sa njim. Razgovarao sam s Gavrilovićem i verujem mu da je knjiga trebalo da obuhvati ličnosti koje su obeležile 19. i 20. vek. U njoj nije bilo ni Koštunice, ni đinđića, ni Borisa Tadića, jer su oni obeležili početak 21. veka. Dakle, nije bilo zle namere.
• Niste zadovoljni sredstvima koje je predloženi budžet namenio vojsci i odbrani?
– Bojim se da ova finansijska kriza koja preti da zahvati na jedan veoma težak način Srbiju i ugrozi njenu ekonomiju dovela do toga da mi imamo manji budžet za sledeću godinu. Sve će to usporiti proces profesionalizacije vojske koja je jedan od strateških ciljeva našeg društva i države, kao što je, recimo, i izgradnja Koridora 10 jedan od strateških ciljeva. Kao ministar odbrane učiniću sve da se profesionalizacija vojske nastavi.
• Šta je sa vojnom bazom Cepotina, u avgustu ste bili zadovoljni radovima, a sada najavljujete odgovornost što neće biti završena do kraja godine?
– Ja sam zadovoljan i sad, dosta se kvalitetno radi. Ono na čemu sam insistirao je to da ne dođe do toga da se ispoštuje rok na uštrb kvaliteta. Mi smo u toku ove godine zamenili više ljudi, zamenićemo ovih dana takođe određene ljude za koje smatramo da su odgovorni.
Nema krpljenja baze
• Ko je odgovoran za bazu Cepotina?
– U nedelju ćemo imati pres konferenciju kada ćemo saopštiti imena. Meni je mnogo važnije da kada se uselimo u tu bazu možemo reći da je to najbolja baza, a ne da se ponovo nešto krpi i sređuje. Sa aspekta odbrane nije strašno mesec-dva razlike, a bilo bi strašno ako ne bi bio postignut kvalitet koji smo tražili.
• U pauzi skupštinskog zasedanja srdačno ste pričali sa Tomom Nikolićem, da li je i to znak da su „naprednjaci“ rezerva DS-u u slučaju rekonstrukcije vlade?
– Pa, nije baš bilo srdačno, čak sam mu rekao da je izgovorio neke stvari koje su netačne, a nisam želeo da mu repliciram. Ono što je govorio vezano za irački ugovor je apsolutno netačno i rekao sam mu da to nije korektno, pogotovu ako zastupa interese nekoga ko je u tom poslu izgubio. Irački posao je bitan posao za državu u kojem učestvuju gotovo sve državne firme iz odbrambene industrije i treba svi da ih podržimo podjednako, a ne da se okrećemo tome da vidimo ko od privatnika nije učestvovao u tom poslu i da zastupamo njegove interese.
