U Srbiju je u proteklih godinu dana prisilno vraćeno oko 600 ilegalnih emigranata, dok je broj dobrovoljnih povratnika bio nekoliko puta veći, rekao je koordinator Kancelarije za readmisiju Zoran Panjković.
– Ne postoje precizni podaci o broju povratnika koji su dobrovoljno došli u Srbiju, ali postoje procene da je taj broj nekoliko puta veći od onih koji prisilno dolaze. čak je primećena tendencija da se broj dobrovoljnih povratnika povećava u odnosu na broj prisilno vraćenih – kazao je Panjković.
On je naveo da se u 90 odsto slučajeva u zemlju vraćaju porodice, a
u 10 odsto pojedinci. Trećina povratnika su deca.
Najviše povratnika, kako tvrdi, dolazi iz Nemačke – između 60 i 70 odsto i Švajcarske – od 20 do 25 odsto. To su uglavnom osobe sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem ili osnovnim obrazovanjem, dok ostale čine građani sa srednjom školskom spremom.
Kada je reč o etničkoj strukturi, Panjković je naveo da među povratnicima najviše ima Roma – oko 67 odsto i Bošnjaka – oko 20 odsto. Prema njegovim rečima, preostali procenat čine Srbi, Aškalije, Egipćani, Albanci, Goranci i drugi.
Panjković je naveo da nisu istinite tvrdnje da u Evropi ima od 100.000 do 150.000 azilanata i ilegalnih migranata iz Srbije i ocenio da broj građana Srbije koji ilegalno boravi u evropskim zemljama iznosi nekoliko desetina hiljada.
Prema Panjkovićevim rečima, Sporazum o readmisiji predviđa godišnji prisilan povratak 1.000 ilegalnih emigranata i taj broj se neće povećavati.
Direktor Kancelarije za readmisiju kazao je da većina, odnosno oko 80 odsto povratnika dobro razume i govori srpski jezik, osim dece koja su rođena u inostranstvu ili odraslih koji srpski nisu govorili ni pre odlaska iz zemlje. Većina po dolasku smeštaj pronađe kod rodbine, dok ima i onih koji nemaju kud, kazao je on.
Problemi sa dokumentima
Povratnicima se izdaju putni listovi u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu, čiji je rok važenja 90 dana. Taj dokument omogućuje povratniku da se prijavi za ličnu kartu, upiše dete u školu, da dobije jednokratnu pomoć države ili koristi usluge narodne kuhinje.