Iako sve vlade zemalja bivše Jugoslavije tvrde da im je tržište slobodno i da za sve investitore važe isti uslovi, realnost je sasvim drugačija. Jer kako objasniti činjenicu da je Slovenija u Srbiju dosad investirala čak 1,2 milijarde evra, dok srpske investicije u deželu iznose tek 280 miliona evra? Još nepovoljnija situacija je sa susednom Hrvatskom: 380 miliona evra hrvatskih investicija naspram 20 miliona evra srpskih ulaganja u Hrvatsku.
Pored toga što srpska ulaganja nisu dobrodošla, ni robna razmena nije zadovoljavajuća.
Prema podacima Privredne komore Srbije, naša zemlja je u deželu u prvih osam meseci ove godine izvezla robe u vrednosti od 368 miliona dolara, a naš uvoz težak je 432 miliona dolara.
Srbija u Sloveniju izvozi legure aluminijuma, proizvode crne metalurgije, ulje soje, dok iz Slovenije uvozimo lekove, belu tehniku, automobilske gume, novinsku hartiju, prehrambene proizvode.
Sa Hrvatskom je naša pozicija razočaravajuća: izvezli smo robu u vrednosti od 303 miliona dolara, dok smo uvezli proizvode u vrednosti od 378 miliona dolara.
Srbija izvozi etilen, proizvode crne metalurgije, dok najviše uvozi đubrivo, cement, prehrambene proizvode.
Zatvorenost hrvatskog tržišta za srpske proizvode je velika, iako je ova zemlja članica Cefte.
Ekonomista Mlađen Kovačević smatra da naše komšije iz Hrvatske i Slovenije imaju snažan otpor prema svemu što dolazi iz Srbije.
– Vlade ovih zemalja nalaze trista razloga da onemoguće ulaz srpskog kapitala. Psihološki otpor prema svemu što je srpsko prisutan je u tim zemljama, dok u Srbiji oberučke prihvatamo i robu i kapital tih zemalja – kaže Kovačević.
Prema oceni Branka Pavlovića, bivšeg direktora Agencije za privatizaciju, Hrvatska i Slovenija su prema Srbiji izuzetno zatvoreni zbog, kako smatra, straha od konkurencije.
– Slovenija i Hrvatska imaju otpor prema investicijama iz Srbije jer su mnogi proizvodi u našoj zemlji kvalitetni. Stoga ne dozvoljavaju da se tamo otvaraju naši trgovinski lanci jer bi u velikoj meri bili snadbeveni robom iz Srbije – smatra Pavlović i dodaje da tu postoji i tzv. psihološki otpor prema srpskoj robi.
Situacija sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom je bolja.
Sa svakom od ovih zemalja, Srbija ima pozitivan saldo i prema ulaganjima i prema izvozu roba. Prema oceni Mlađana Kovačevića, srpska roba je cenjena u tim državama, a ne postoji blokada prema srpskim investitorima.
Ubedljivo najpovoljnija situacija je sa Crnom Gorom, gde je Srbija u prvih osam meseci ove godine izvezla robu u vrednosti od 947 miliona dolara, dok je iz Crne Gore uvezeno robe u vrednosti od svega 142 miliona dolara.
