Da Edvard Broz (57) nije unuk slavnog dede Josipa Broza Tita njegov beg iz Srbije u Hrvatsku bio bi zabeležen samo šturom vešću. Ovom događaju, međutim, mediji u dve države dali su veliki publicitet. Podsetimo, Edvardu se sudi u Beogradu, zbog teške saobraćajke u kojoj je učestvovao 1992. godine. U Srbiju je dolazio na jedno od ročišta ali na kasnije pozive suda nije se javljao.
NJegova rođaka iz Hrvatske Saša Broz, Mišina kćerka, s kojom najčešće komuniciraju hrvatski mediji, kao predstavnikom Brozovih iz hrvatskog ogranka, tvrdi da nema nikakve informacije o tome gde je rođak Edvard, Saša je dodala da održava kontakt s Joškom i Zlaticom, ali ne i sa Edvardom i Svetlanom, mlađom decom njenog strica, Titovog starijeg sina, Žarka. Edvard je posle završene škole jedno vreme radio u „Jatu“, a potom i kao civilni lice na službi u JNA. Početkom 90-ih okušao se u svom biznisu, ali je 1992. godine otišao u Hrvatsku. O njegovom životu od tada do danas malo se zna, a sa porodicom je prekinuo gotovo sve kontakte.
članovi porodice Broz danas, osim Miša i njegove dece, žive dosta skromno, posebno Svetlana, čiji je život poslednje decenije obeležen aferama i skandalima. Od slavnog dede nisi ništa nasledili osim uspomena, Ipak, još uvek su u žiži interesovanja srpske i hrvatske javnosti.
Titove priče pred spavanje
– Tito je bio najbolji deda i otac – veli Joška. – Nežan i pažljiv, nije dan prošao, ako nije bio na putu da ne provede sa nama nekoliko sati. Inače o nama je vodila brigu i vaspitavala nas Marija, ćerka dedinog brata. Trudio se da nam udovolji, a kada je trebalo pričao nam je pred spavanje i priče. Voleli smo da se družimo sa njim. Kasnije kada sam odrastao imao sam, tu i tamo, sitnijih svađa sa njim, ali rešavali smo ih iskrenošću, jer je bilo mnogo zluradih ogovaranja na moj račun, baš kao nekada na Žarkov.
– Tačno! Porodica Broz je interesantna medijima i mi smo to navikli. Dok sam bio mlađi to me je više iritiralo, ali danas sam navikao i ne bunim se, mada važim, baš kao i moj pokojni otac za večitog neposlušnika i buntovnika, to ipak, nije tačno. To su izmislili „dobri“ dedini prijatelji, kako bi posvađali oca i dedu, ali ja se nisam dao – kaže ugledni beogradski ugostitelj Josip Joška Broz.
Žarko je bio najstariji Titov sin iz braka s Ruskinjom Pelagijom Bjelousovom (umrla u Moskvi 1968.), s kojom se oženio 1921. godine. Tito je sa njom imao još kćer Zlaticu i sina Hinka, koji su vrlo brzo umrli. Žarko Broz je do kraja Drugog svetskog rata živeo u Rusiji, a onda je kao 22-godišnjak došao na Vis, gde je bio ustoličen Vrhovni štab i maršal, njegov otac, Josip Broz Tito. Žarko je tada ostao sa ocem, a iz Rusije, 1945. godine doveo svoju veliku ljubav Tamaru Veger sa kojom je 1947. godine dobio sina Josipa, a dve godine kasnije rodila im se kćer Zlatica. Žarko Broz je umro u Beogradu 1995.godine. Iz Žarkova tri braka, rođeno je četvoro dece: Josip- Joška, Zlatica, Edvard i Svetlana.
četiri Joškina braka
– Mi nismo odrastali ušuškani u privilegije vlasti. Družili smo se sa decom koja su nam, po mentalnom sklopu, bila bliža. Moji dobri drugari bili su iz radničkih porodica, iz komšiluka, sa Dedinja, koje je postalo izvikano naselje, tajkuna i loših političara. Zato sam pre neku godinu prodao kuću u Lackovićevoj i od tada živim na čuburi. Iz četiri braka imam dva sina Nebojšu i Viktora, a od njih i dva unuka Luku i Filipa. U četvrtom braku sam dobio kćer Tamaru, koja sada ima dve godine – kaže Joška.
– Aleksandar-Miša Broz drugi je dedin sin iz braka sa Hertom Has – navodi Josip Broz. – Miša je rođen 1941. godine, dobar deo života proveo je igrajući se sa mnom i Zlaticom na Dedinju, pored rezidencije Maršala Broza, odnosno našeg oca, tj. dede. Miša je od mene stariji šest godina, od Zlatice devet, znači po starosti je bio bliži nama nego Žarku. Uvek smo se sjajno razumeli, dopunjavali. Kasnije, smo krenuli svako svojim putem, ali smo se i dalje redovno viđali i čuli, a često se i kod dede, sastajali – seća se Joška Broz.
Život ih je odveo na različite strane, Joška i Zlatica su ostali u Beogradu i dalje su živeli u elitnom beogradskom naselju Dedinju, blizu Titove rezidencije, mada njihov deda nije živ od 1980. godine. Priznaju da su često vraćali uspomene na bezbrižno detinjstvo i mladost, a i danas se rado sećaju dogodovština sa stricem Mišom. Miša Broz je dobar deo radnog veka proveo u zagrebačkoj Ini, a poslednjih godina je profesionalni hrvatski diplomata. Trenutno je hrvatski ambasador u Indoneziji. Sa suprugom Mirom, doktorkom, ima dvoje dece, Aleksandru – Sašu (1969) i Andreja (1973).
– Sa Mišom se relativno često čujemo, ponekad telefonom evociramo uspomene. Boli nas razdvojenost i sve što se dešavalo nakon dedine smrti, ali to je život kakav su smislili loši i pohlepni ljudi – veli naš sagovornik, Titov imenjak i najstariji unuk. – Ipak, Zlatica je ta koja najčešće zove Mišu i mene. Zapravo, iskreno govoreći, ona je ta koja nas spaja i miri, baš kao kad smo bili deca.
