Savremenici Josipa Broza tvrde da je tvorac nekadašnje, kako je još jugonostalgičari zovu, „velike Jugoslavije“, bio značajan čovek u političkom životu, sveta i Evrope. Po mnogima je, ostavio neizbrisiv trag u istoriji Evrope i Pokreta nesvrstanih i bio most između Istoka i Zapada u periodu hladnog rata. Međutim, nije malo ni onih koji tvrde da je bio sebičan i osion i da je, zbog naklonosti Hrvatima i Slovencima, ceh platila Srbija. O Titu ipak najviše zna njegova porodica, unuci Josip i Zlatica i sin Aleksandar – Miša. Oni za sada o danima provedenim uz dedu i oca ne pišu memoare, ali ne negiraju mogućnost da to u budućnosti urade.
– O Titu danas svako može da priča i piše šta hoće. Mislim da u svemu treba naći neku meru. Neki ga nikada nisu ni videli, osim na televiziji, a sebi daju za pravo da se nazivaju njegovim najbližim saradnicima, prijateljima i to me ponekad nasmeje, nekad rastuži, a najčešće naljuti. U kakvoj to zemlji živimo i u kakve smo se ljude pretvorili – pita se Titov najstariji unuk Josip – Joška Broz, dok sedimo u njegovom restoranu „čuburska lipa“ i pričamo o njegovim sećanjima.
Miša nije došao na sahranu Žarka
– Miša nije mogao da dođe na sahranu mog oca Žarka, tek je bio postavljen za ambasadora u Rusiji i nije znao kako bi njegov dolazak u Srbiju, bio primljen u Hrvatskoj. Sve vreme smo bili na vezi i Zlatica i ja smo ga u potpunosti razumeli i podržali. Svima nam je bilo teško, ali život nije bajka, makar smo se svi kolektivno sa ovih prostora Balkana u to uverili, ali moramo se boriti za više socijalne pravde i ljubavi – veli Joška Broz.
Joška voli da priča o detinjstvu i odrastanju uz dedu i priznaje da mu je to bio najbezbrižniji deo života. Ni sam, kaže, nije znao niti je bio svestan koliko je Tito bio veliki autoritet ne samo u SFRJ, nego u celom svetu.
– Miša je bio nekoliko godina stariji od mene i Zlatice, pa je taman, za toliko bio i ozbiljniji. Ja sam bio vragolast i prkosan. To je osobina koju smo otac Žarko i ja nasledili od dede – kaže kroz smeh Joška. – Lepa su to sećanja, pogotovo što ni Zlatica ni ja, a ni Miša, nismo uopšte bili svesni dedinog značaja i uticaja. On se ponašao normalno. Kad nešto zabrljamo, izgrdi nas i kazni, ali isto tako je umeo da se kikoće našim nestašlucima. Do poslednjeg dana života se nije promenio. Bistar i inteligentan, uvek je imao odgovor na sve. Još nisam sreo čoveka koji tako brzo misli.
Titov najstariji unuk i imenjak, naš sagovornik, nije baš voleo školu, završio je srednju šumarsku. Radio je kao lugar u lovištima u Slavoniji i Baranji, ali veći deo radnog veka proveo je u radu u policiji. Poslednjih sedam, osam godina Titovog života, Joška je proveo u službi njegovog osiguranja. Kasnije se bavio raznim poslovima, a danas je zadovoljan vođenjem svog restorana.
– Svako mora da pronađe sebe u onome što radi, ali činjenica je da smo stric Miša i ja nasledili političko-diplomatski gen od Tita – ističe Josip Broz.
Srbija ne želi brend Tito
– Kćer Miše Broza, Saša pametno je zaštitila ime i delo Tita u Hrvatskoj. To smo u Beogradu želeli da uradimo ja i Zlatica, ali to je ovde sada nemoguća misija. Mi smo mislili da brend Tito može da donese novac, koji smo želeli da damo u osnivanje Fonda za nezbrinutu decu. Znamo da bi nas deda u tome podržao, ali na to ćemo morati da sačekamo bolju, ažurniju i iskreniju vlast od ove sadašnje – kaže Josip – Joška Broz.
Miša je posle višedecenijskog rada u „Ini“ prešao u diplomatiju.
– Neko vreme, baš kada je moj otac Žarko umro, 1995. godine, bio je ambasador u Moskvi, a danas je ambasador u Indoneziji. Ima dvoje odrasle dece, 39-godišnju kćerku Aleksandru – Sašu koja je režiser i ona mu je podarila unuku Saru. Bila je udata za glumca Ranka Dizarića, ali se od njega razvela – priča nam Joška Broz o delu porodice koja je otišla u Hrvatsku priznajući da žali što se ne viđaju češće.
Titova unuka, Saša, kćer Miše Broza je uspešna hrvatska režiserka, ali i najčešće nastupa u ime porodice Broz u Hrvatskoj. Vrhunac njenog zalaganja za dedu, bilo je pre dve godine, kada je pravnim putem zaštitila Titovo ime i njegove potpise, odnosno njihovu komercijalnu upotrebu na ambalaži različitih artikala (upaljača, čarapa, garderobe…). Korišćenje Titovog imena i potpisa u komercijalne svrhe smatra „prostituisanjem svoga dede“.
