Dan sećanja na proboj poslednjih logoraša iz Jasenovca održavao se od 2016. godine u dve odvojene komemoracije zbog toga što su antifašisti i predstavnici stradalih naroda odbijali da učestvuju u zvaničnom sećanju zbog revizije istorije u društvu na koju država ne reaguje. Danas su se u Jasenovcu ponovo svi okupili, a osim predstavnika manjina i Vlade, komemoraciji je prisustvovao i predsednik RH što je prvi put nakon 2014. godine da u Jasenovcu prisustvuju i predsednik i premijer države.
Zbog epidemije koronavirusa komemoracija nije bila masovna, a poštovale su se sve mere socijalne distance. Ispod „Kamenog cveta“ državni vrh položio je venac, dok su ostali učesnici položili po cvet. Izostale su sve druge aktivnosti kada je u pitanju dan sećanja na žrtve ovog najvećeg koncentracionog logora iz Drugog svetskog rata u ovom delu Evrope.
Počast žrtvama odali su predsednik RH Zoran Milanović, predsednik Sabora RH Goran Jandroković, premijer Andrej Plenković, predsednik Jevrejske opštine Zagreb Ognjen Kraus, predsednik Saveta Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, saborski zastupnik i predstavnik romske nacionalne manjine Veljko Kajtazi te predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista RH Franjo Habulin.
Ove godine obeleženo je 75 godina od proboja iz ustaškog logora u koji je u nedeljno jutro 22. aprila 1945. godine krenulo oko 600 logoraša od svega 1.073 muška zatvorenika koji su u logoru ostali nakon što je veče pre toga likvidirano oko 700 žena. Proboj je preživelo svega 92 zatvorenika, a nekoliko sati nakon toga započeo je i proboj iz izdvojenog dela logora „Kožara“. Od 167 zatvornika spas je našlo njih samo 11.
Koncentracioni logor Jasenovac radio je 1.337 dana, a Javna ustanova Spomen područje Jasenovac raspolaže sa imenima 83.145 žrtava logora od kojih su 39.570 bili muškarci, 23.427 žene, a 20.101 deca do četrnaest godina starosti. Brojni među njima umirali su od bolesti i gladi, a brojni su i ubijani na najsvirepije načine zbog svoje nacionalne, verske ili ideološke pripadnosti.
Liturgija u Mlaki
Povodom današnjeg dana i poroboja jasenovačkih logoraša episkop pakračko-slavonski Jovan služio je liturgiju u hramu Svetog Ilije u Mlaki kod Jasenovca. Nakon liturgije je na humci kod spomenika „Cvet“ osveštan slavski kolač i koljivo.
SNV: „Ne odustajemo od borbe protiv revizionizma“
Uoči ovogodišnjeg obeležavanja sećanja na žrtve Jasenovca iz Srpskog narodnog veća u Zagrebu stiglo je i saopštenje u kojem se ističe da se poštovanje žrtvama ove godine odvija u skladu sa istorijskom odgovornošću pred kojom ne žele uzmicati.
– Naša ranija odluka da samostalno vodimo brigu o žalovanju i komemorativnom sećanju na sve koji su u Jasenovcu život gubili polako, bolno, u uslovima nezamislivih mučenja, otrgnuti od svojih bližnjih, na malene čija je smrt trajala duže nego njihov život, na sve one koji su u taj pakao bestijalnosti dospeli kao komunisti i antifašisti, na one koji su učinili sve što su mogli ne bi li spasili decu, na one koji su to zlo preživjeli i našli snage da o tome što su videli svedoče napisanom ili izgovorenom rečju i tako spreče zaborav – ta odluka ostaje na snazi. Smatramo da smo još uvek daleko od društva koje se ume nositi sa svojom teškom istorijom i razumeti zašto je važno poznavati je čak i kada se proces učenja o njoj graniči sa bolnim spoznajama o stravi i sumraku ljudskog uma, koji se u vreme NDH događao ne samo u Jasenovcu nego i na mnogim drugim mestima neposrednog terora – stoji u saopštenju kojeg potpisuju Boris Milošević i Milorad Pupovac.
Iz SNV-a dodaju i da je žalovanje i komemoracija samo deo aktivnosti oko kojih bi trebalo promišljati i diskutovati u okviru obrazovnog sistema, ali i drugih društvenih sfera.
– Nismo daleko od društva koje iskazuje nameru i motivaciju, da želi pokrenuti i moderirati te teške i neophodne procese. Upravo zato smo u dobroj veri odgovorili na poziv trojice predsednika – Plenkovića, Jandrokovića i Milanovića – videvši u njemu važan gest. No, politika sećanja je više od gesta. Ovih smo dana svedoci novih skrnavljenja mesta sećanja iz Drugog svetskog rata. I ne čudi nas to. Sve dok su počinitelji tih strašnih zločina nepoznati našem obrazovnom sistemu biće i ovovremenih nepoznatih počinitelja zločina, ne samo prema antifašističkim spomenicima i mjestima sećanja, već i prema ideji o čoveku i čovečnosti. Istorija će uvek služiti kao inspiracija zla i njegovog obnavljanja, ukoliko ne zaustavimo njenu reviziju i negaciju. To će se događati sve dok ne ukinemo podršku onima koji neskriveno umanjuju genocidni karakter NDH ili ga pak slave, sve dok ne omogućimo još veću podršku školama u obilascima Spomen-područja i dok Javna ustanova ne dobije mnogo veću društvenu i finansijsku podrušku za svoj rad – sve dotle će današnje i buduće generacije svoju inspiraciju i dalje tražiti u ustaškim znakovima i ustaškoj ideji o državnosti – upozorili su iz SNV-a uoči današnjeg zajedničkog komemorativnog skupa.
The post Manjine i državni vrh zajedno na komemoraciji u Jasenovcu appeared first on srbi hr.
