Zbog poznate odredbe Dablinskog sporazuma (kao sastavnog dela Šengenskog) oko podnošenja molbi za dobijanje političkog azila, Švajcarci već trljaju ruke jer su dobili moćno oruđe za borbu protiv lažnih azilanata. Naime, sporazum predviđa da stranci mogu ovu molbu da podnesu samo u jednoj od zemalja članica, a svaka naredna u kojoj se pojave nakon što su u drugoj odbijeni ima pravo da ih odmah protera ne ulazeći u opravdanost navedenih razloga za azil. Ranijih godina su u Švajcarsku, naime, stizali u velikom broju baš oni koji su jednom već odbijeni, da bi još jednom okušali sreću.
Rigorozni Slovenci
Uslovi za prihvatanje azilanata se razlikuju od zemlje do zemlje. Begunce iz Iraka najlakše prima Nemačka (oko 85 odsto), dok Slovenija gotovo da nije nikome od njih odobrila boravak i pružila zaštitu na svojoj teritoriji.
Evropljani su ovom odredbom o pravu na samo jedan pokušaj izbegli takozvani azilantski turizam jer je davno primećeno da kandidati za ovu vrstu boravka prelaze iz države u državu tražeći onu s najblažim propisima ili s najvećim iznosom koji se daje kao pomoć. Reč je, naravno, o onim došljacima za koje su vlasti zemalja prijema unapred ubeđene da su ekonomski, a ne i politički ugroženi i da im azil služi samo kao izgovor da ostanu negde u Evropi.
Pedantni Švajcarci su odmah nakon zvaničnog pristupanja Šengenskom (i Dablinskom) sporazumu krenuli u proveru dosijea sadašnjih kandidata za azil, da bi pretragom po Centralnom sistemu informacija ustanovili da 60 odsto od 249 aktuelnih slučajeva mogu brzo da reše i proteraju jer su već odbijene u nekoj drugoj zemlji.
