KAKO DRŽAVA BIRA ZVANIčNE PREDSTAVNIKE U INOSTRANSTVU
• Jedini kriterijum za imenovanje srpskih diplomata je da su stranački podobni, bez obzira na njihovo obrazovanje, pa čak i poznavanje stranih jezika
Imenovanje srpskih ambasadora u inostranstvu još je pod velikim uticajem političkih snaga u zemlji, zbog čega uopšte ne može da dođe do izražaja profesionalna diplomatija jer se i dalje događa da zemlju u inostranstvu predstavljaju ljudi koji nikada nisu imali kontakata sa inostranim poslovima, a javnost uglavnom nema nikakav uvid rezultate rada onih diplomatskih predstavnika koji su opozvani i vraćeni u domovinu.
Iako su predsednik Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić nagovestili da će nastojati da se diplomatski redovi očiste od neprofesionalnog kadra, srpska diplomatija je ostala podređena političkom i stranačkom uticaju, a Jeremić je delegirao, kako se spekuliše, „svoje ljude“, mlade i ambiciozne, koji kao da su rođeni u Ministarstvu spoljnih poslova – jer im je to jedini posao dosad.
Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose upozorava na opasnost kada se strankama prepusti kadrovska politika u toj oblasti.
Smenjena garnitura
Ukazom Borisa Tadića opozvani su Ivan Vujačić ambasador u SAD za čije mesto je predložen Vladimir Petrović, zatim Pavle Jevremović, šef misije Srbije pri UN, koga će zameniti Feodor Starčević, Slađana Prica, šefica misije pri Savetu Evrope u Strazburu, na čije mesto je nedavno postavljena Dragana Filipović.
Opozvani su takođe Dragan Maršićanin, ambasador u Švajcarskoj, koga će zameniti Milan St. Protić, zatim Ognjen Pribićević, ambasador u Nemačkoj na čije mesto je imenovan Ivo Visković. Opozvani su i LJiljana Baćević, ambasadorka u Grčkoj, Jovan Marić, ambasador u Južnoafričkoj Republici, Milivoje Glišić, ambasador u Australiji.
Takođe je opozvan ambasador u Izraelu Miodrag Isakov, šef diplomatskog predstavništva u Tunisu Milorad Jovanović, ambasador u Rumuniji Dušan Crnogorčević i ambasador u Maroku Mehmed Bećović. Opozvani su i Dobrivoje Kaćanski, ambasador u Angoli, Radoslav Stojanović, predstavnik diplomatsko-konzularnog predstavništva u Holandiji, i Gordana Aničić, ambasadorka u Siriji.
– Osnovna opasnost koja je pokazana u prethodnim godinama je da se diplomatska služba u velikoj meri potčini partijskim interesima i potrebama, i da onda dolaze ljudi koji ni po svom osnovnom obrazovanju, ni svojim kvalitetima – ljudskim, psihičkim i drugim, ni po svojim znanjima i veštinama, ne odgovaraju – upozorava Lazić.
Tadić je opozvao ambasadore kojima je istekao mandat, a u zemlju će se, između ostalih vratiti i Dragan Maršićanin iz Švajcarske i Miodrag Isakov iz Izraela, koji su imali više iskustva u unutrašnjoj politici nego u diplomatiji.
Živadin Jovanović nekadašnji ministar inostranih poslova SRJ od 1998. do 2000, kaže da je poslednjih osam godina opadao profesionalizam i jačao stranački uticaj u srpskoj diplomatiji.
– Da bi jačao profesionalizam potrebno je utvrditi strategiju spoljne politike i obelodaniti kriterijume za izbor ambasadora i generalnih konzula. Postavljanjem ambasadora koji nisu prave diplomate, Srbija šalje poruke da je neozbiljna država. U ambasadama gde nema valjanih diplomata vlada rasulo. Šteta je što se Srbija slabim kadrovskim rešenjima odriče svih rezultata koje diplomatija može da postigne – kaže Jovanović.
Iako ambasadori redovno podnose izveštaje o svom radu Ministarstvu spoljnih poslova, javnost u Srbiji nikada nije imala transparentan uvid u rezultate i uspešnost naših diplomatskih predstavnika. Od nedavno je uvedena praksa da novi ambasadori pred odlazak u inostranstvo podnose izveštaj skupštinskom Odboru za inostrane poslove o ciljevima svoje misije, ali se nikada nije desilo da se neki opozvan ambasador pojavi u parlamentu da kaže šta je uspeo da ostvari.
– Mora se uvesti obaveza da Odbor saslušava kandidate za ambasadore pre njihovog odlaska, kao i po okončanju njihove misije. Neki političar može biti dobar za pojedinu stranku u Srbiji, ali zato može naneti veliku štetu državi u inostranstvu ako se nagradi ambasadorskim mestom – naglašava Jovanović.
KAKO JE PREDSTAVLJENA NAŠA DRŽAVA U SVETU
PEŠIćEVA SE ZALJUBILA, BASARA PISAO KNJIGU
S obzirom na to da javnost nema sliku o načinu na koji se ambasadori šalju u inostranstvo, na osnovu kojih kriterijuma se oni imenuju, niti uvid u bilans njihovog rada, mediji sve češće pišu o ispadima, aferama i skandalima srpskih diplomata.
Jedan od najpoznatijih skandala vezuje se za novog ambasadora Srbije u Švajcarskoj Milana St. Protića, koji je kao ambasador u Vašingtonu u bermudama je dočekivao predstavnike diplomatskog kora, a smenjen je jer je doveo sveštenika da osvešta ambasadu.
Prema pisanjima beogradske štampe o aktuelnom ministru spoljnih poslova Vuku Jeremiću među stranim diplomatama vlada mišljenje da „mnogo voli da priča, drži lekcije i da ne mogu da dođu do reči od njega“. Zamera mu se što priča američki engleski i to veoma brzo i da neki imaju problem da ga isprate i razumeju.
Bivšem ministru inostranih poslova Vuku Draškoviću prebacivano je da diplomatska mesta uglavnom delio članovima svoje stranke i ličnim prijateljima. Jedan od ispada bilo je imenovanje Slobodana Vukčevića, sin visokog funkcionera SPO-a Vojislava Vukčevića za ambasadora u Turskoj. S obzirom da je mladi Vukčević bio neiskusan diplomata, Turci su tri meseca izbegavali da daju agreman, odnosno saglasnost, smatrajući to kao neozbiljan potez Srbije. Drašković bio je na udaru javnosti i kada je za ambasadora u Siriji postavljena Gordana Aničić, navodno lični lekar Danice Drašković.
U vreme šefa diplomatije Gorana Svilanovića pričalo se da je Vesna Pešić insistirala da predstavlja Srbiju u Meksiku „iz privatno-ljubavnih razloga“ pošto je imala dečka iz Dominikanske Republike, koji se u Srednjoj Americi bavio trgovinom kafe.
Valja podsetiti i na čuvenu izjavu bivšeg ambasadora na Kipru, pisca Svetislava Basare, koji je odlazak na tu dužnost shvatio kao mogućnost da „u miru, bez naprezanja i obaveza, napiše knjigu“. A kao ambasador u Tursku svojevremeno je poslat Vladimir ćurguz, koji je u radnoj biografiji naveo da od stranih jezika govori makedonski i srpski.
