POBUNA PROTIV POPISA RASEJANJA
• Među Srbima u inostranstvu vlada veliko nepoverenje kad je u pitanju bilo kakvo uzimanje ličnih podataka jer im je u svežem sećanju praksa oko izdavanja pasoša
Osim toga što su koordinatori (preimenovani poverenici) trn u oku rasejanju, burna reagovanja na Nacrt zakona o dijaspori stizala su, između ostalog, i na odredbe koje predviđaju evidenciju ljudi u dijaspori i izdavanje posebnih legitimacija evidentiranim dijasporcima. Prema mišljenju Saveza Srba u Austriji ova ideja nema realnih osnova da bi započela i završila se sa zadovoljavajućim efektom. U komentaru na radnu verziju pomenutog nacrta ukazuje se da se ne zna ni početak ni kraj popisa, koliko će da košta i ko će garantovati tačnost podataka jer nije nepoznato da u dijaspori još vlada nepoverenje oko bilo kakvog uzimanja ličnih podataka.
Nepoverenje još od Tita
„Razumljivo je što Ministarstvo za dijasporu želi da stvori što potpuniju bazu podataka kao osnovu za svoj bolji i svrsishodniji rad. Takva baza podataka dosad nije mogla biti stvorena upravo zbog nepoverenja dijaspore prema matici, još od vremena UDBE i Brozovog sistema vladanja. Ni Miloševićev sistem nije se libio špijuniranja dijaspore, a i danas se može čuti da ambasade i konzulati „redovno izveštavaju maticu o aktivnostima nekih lica“ – ukazuje Srpski kulturni savez iz Švajcarske.
„Praksa je bila da su se recimo pri zahtevu za izdavanje putne isprave u inostranstvu, našim građanima postavljala pitanja gde rade i koliko zarađuju. Iskreno je odgovarao veoma mali broj, a najčešće se radilo o pogrešno datim podacima. Što bude više pitanja to će biti veće nepoverenje i zazor od čitave akcije. Ako se već ovakav popis ne može izbeći, onda on prvenstveno treba da tretira sve imaoce putne isprave Srbije i imaoce dvojnog državljanstva, od kojih je jedno Republike Srbije, a koji u ovom trenutku žive i rade u inostranstvu i da pri tom nisu konstitutivni narod u državi u kojoj žive. Takođe, i svi potomci koji se dobrovoljno prijave“, preporučuje Savez Srba u Austriji. Ovaj savez, takođe, predlaže da se „prošire pitanja u narednom popisu stanovništva Srbije koja bi se odnosila na članove porodica koji žive u inostranstvu“, ali da se prethodno sprovede medijska kampanja „o potrebi za ovakvom vrstom podataka kod popisivanih“.
Neće legitimacije
Srpski kulturni savez iz Švajcarske decidirano kaže da „nikakve legitimacije niti bilo koje druge karte za evidentiranje pripadnika dijaspore ne dolaze u obzir“. Savez Srba u Austriji se protivi izdavanju legitimacija samo evidentiranima jer, kako obrazlažu, „takav čin može dovesti do novih podela između onih koji su pristali na evidentiranje i onih koji nisu iz bilo kojih razloga, ubeđenja ili nepoverenja u državu, a koji su u ovom trenutku većina“.
Savez Srba u Sloveniji smatra da evidentiranje pripadnika dijaspore više podseća „na zahteve nekih drugih institucija, nego što je to Ministarstvo za dijasporu“.
Prema mišljenju dr Stojanke Aleksić, jednog od osnivača Centralnog saveta Srba Nemačke, popis je „apsolutno nepotreban“, barem kada je reč o Nemačkoj jer će se do kraja ove godine, kada se završava izdavanje novih pasoša Srbije, a najkasnije 2010, kada Nemci objave svoje zvanične statističke podatke, saznati koliko ima državljana Srbije u ovoj državi.
– Zato smatramo da planirano popisivanje dijaspore u celom svetu, i to još na dobrovoljnoj bazi, kako zakon predviđa nema nikakvog smisla. Ko će da popiše taj silni narod po celom svetu? Koliko to treba da košta? Pre svega, protivimo se popisivanju ličnih podataka, kao imena, adrese i slično. Šta je sa zaštitom podataka? Jednoj državi ne treba moje ime, prezime i adresa da bi kreirala politiku prema celokupnoj dijaspori. Jednoj državi je potrebna, pre svega strategija.
Šta je dijaspora?
Definisanje pojma dijaspora potrebno je, smatra Forum srpske dijaspore iz Minhena, kako bismo najzad znali koga popisujemo i sa kojim i kakvim resursima raspolaže država van svojih granica: koliko dece i omladine živi u rasejanju i koliko je potrebno nastavnika dopunske nastave, koliko ima regruta, koliko zaposlenih i penzionera, sa kojim finansijskim potencijalom može da se računa, koliko ima birača i na kraju da se okonča višegodišnja zabluda i nagađanje o broju od dva do četiri miliona Srba u rasejanju.
A strategija počiva na snimanju realne situacije. To se radi kroz anonimna ispitivanja. Centralni savet Srba u Nemačkoj kao alternativu predlaže ispitivanje javnog mnjenja među Srbima u Nemačkoj. I tako se može „opipati puls dijaspore“ – ukazuje predsednica Centralnog saveta Srba Nemačke.
Srpski kulturni savez iz Švajcarske smatra da bi bilo kakvo evidentiranje i prikupljanje podataka kod pripadnika dijaspore izazvalo veliki otpor i više bi nanelo štete nego koristi, a prilično bi uzdrmalo sadašnje koliko-toliko vraćeno poverenje dijaspore prema matici“.
Srbi u Bosni i Crnoj Gori
„Srbe, građane jedne suverene i Srbiji susedne države, proglasiti za srpsku dijasporu bilo bi neodgovorno i vrlo je moguće da bi, na tako senzibilnom terenu, izazvalo političke i pravne reprekusije sa neizbežnim pitanjem suvereniteta, legitimiteta, lojalnosti i samoopredeljenja. Mogu li Srbi konstitutivni i autohtoni narod BiH ili više od trećine građana Crne Gore u tom kontekstu biti promovisani u dijasporu Republike Srbije? Ili, ne daj bože, sutra nekom padne na pamet Srbe u sopstvenoj zemlji, na Kosovu i Metohiji, da označi kao dijasporu i time prizna što se priznati ne može. Pitanje dijaspore je multidisciplinarno ozbiljno pitanje kojim bi pored pravnika, istoričara, ljudi drugih struka i reprezentenata dijaspore trebalo na prvom mestu da se bavi Etnografski institut pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti kao najkompetentnija institucija u Srbiji i ponudi definitivan odgovor: „Ko je dijaspora“, poručuje Forum srpske dijaspore iz Minhena.
Forum srpske dijaspore iz Minhena smatra da bi upitnik za evidentiranje trebalo da sadrži samo najneophodnije podatke, kao što su ime i prezime, datum rođenja, matični broj, godinu odlaska u inostranstvo, eventualni povratak, profesionalni status i etničku pripadnost. Predlažu, pritom, da se evidentiraju samo građani tek na osnovu prethodno precizirane definicije dijaspore. Jer, Forum nije zadovoljan, kako se navodi, predloženom formulacijom da je „pripadnik dijaspore državljanin Srbije u inostranstvu, pripadnici srpskog naroda bez srpskog državljanstva nezavisno od toga jesu li strani državljani ili apatridi, ako Srbiju doživljavaju kao maticu“.
POPIS NEMA SMISLA: Stojanka Aleksić
Ako se priklonimo mišljenju da su dijaspora etnički Srbi, svi i svuda, kao i svi ostali pod uslovom da imaju Nacrtom propisani „doživljaj“ naći ćemo se u lavirintu pravnih, kulturoloških, emocionalnih protivrečnosti i kolopletu iz kojeg nema racionalnog izlaza. „Doživljaj“ je u prvom redu individualan emocionalni odnos u ovom slučaju prema matici i varira u obimu i intenzitetu što otvara mogućnost da pojedini članovi jedne familije u Mađarskoj, Rumuniji ili Albaniji i Hrvatskoj na osnovu ličnog „doživljaja“ ili „nedoživljaja“, budu proglašeni za nacionalnu manjinu što je samo po sebi apsurd“, navodi Forum srpske dijaspore iz Minhena.
čelnici Srpskog kulturnog saveza Švajcarske
U svom komentaru na Nacrt zakona o dijaspori, Forum klasifikuje Srbe u inostranstvu na pripadnike srpske nacionalne manjine u zemljama u okruženju Srbije, osim u onima gde su Srbi konstitutivan narod, zatim na iseljenike u prekomorskim zemljama, izbeglice i „tipičnu ili pravu dijasporu“ u zemljama zapadne Evrope, koja je „direktna posledica propale privredne reforme iz 1965. godine u tadašnjoj SFRJ“.
„Pojam dijaspora, prema njihovom tumačenju, odnosi se u prvom redu na građane koji su lično napustili maticu i njihove potomke, ako poseduju državljanstvo, stalno mesto boravka na teritoriji Srbije i biračko pravo, što su realne pretpostavke njihovog povratka u zemlju svog porekla ili ispunjavaju najmanje jedan od datih uslova.“
